Barsi, Realu i Bajernu (ni)je lakše da igraju LŠ – Englezi (ni)su sami krivi za neuspeh u Evropi?

Najgori mogući momenat da se dogodi krah engleskih timova u Evropi. Prvi put u poslednjih deset godina imamo ovakvu situaciju i to baš sada kada je bilo najbitnije, baš kada je najviše trebalo.

Englezi su gotovo zasigurno izgubili šansu da imaju pet predstavnika u Ligi šampiona naredne sezone. Ako se vratimo u bližu prošlost i pogledamo kalendarski po godinama uspehe engleskih timova u evropskim takmičenjima, verovatno bi se došlo do zaključka da je ovo jedna od najslabijih, da se izrazimo ovako.

Često je glavni okidač za diskusiju o tome koja liga je najjača na svetu baš broj klubova koje određena država „ima“ u završnici velikih takmičenja. Premijerligašima se najviše osporava baš to, što se njihov šampionat nezvanično smatra najkvalitetnijim, najviše novca je u igri baš na Ostrvu, a nebrojano puta se dogodilo da u Evropi rezultati izostanu. Šta možemo da kažemo na ovu temu?

Potrošnja i „kilometraža“ na koju su navikle noge igrača u Engleskoj činjenično je najveća, odigra se najveći broj mečeva, koji su suviše često zgusnuto zbijeni i nema mnogo prostora za samu pripremu utakmice, pripremu i analizu tima protiv kojeg treba da igrate. Da ne lažemo jedni druge, većinu ovih stvari bi bilo vrlo lako regulisati, ali para vrti gde burgija neće važi i za najpopularniju svetsku fudbalsku ligu, svakako.

Ne može ovo da bude izgovor, prosto ne sme ni tako da se percipira, ali kao jedan od faktora koji utiču na odnos snaga svakako mora da se pomene. Idemo redom sa određenim primerima.

Real Madrid je imao punih devet dana odmora i pauze pre prvog okršaja sa Mančester sitijem u Ligi šampiona, poslednji meč su pre tog 9. aprila odigrali još 31. marta, kada im je rival bio Atletik Bilbao. Poređenja radi, u tom periodu je Siti odigrao tri utakmice – derbi sa Arsenalom, Aston Vila i Kristal Palas. Konkretno od gostovanja na Selhurstu je prošlo tri dana, kada je već trebalo izaći na Bernabeu.

Teže su noge, provodi se nekoliko sati u iscrpljujućim letovima, svakog vikenda ili tokom nedelje potrebno je da se „kidaš“ u prvenstvu i budeš na maksimumu kako bi dobio protivnika. Arsenal je tri dana pred revanš u Minhenu igrao meč sezone u Premijer ligi, protiv Aston Vile koja je ove godine kandidat za plasman u LŠ i koja sjajno gura u Ligi konferencije. Bavarci su, s druge strane, titulu izgubili i mogli su već odavno da se fokusiraju samo i isključivo na Arsenal.

To je što se tiče konkretno ove sezone u Ligi šampiona. Da, Englezi jesu sami krivi što im je raspored ovako zgusnut, ali im je prvenstvo činjenično najkonkurentnije od svih drugih liga koje ubrajamo u „lige petice“. Velika disproporcija u kvalitetu omogućava klubovima poput Bajerna, PSŽ-a, pa čak i Reala/Barselone, da imaju nešto „labaviji“ pristup u prvenstvu protiv određenih rivala, ukoliko ih uskoro očekuje neki važan i veliki okršaj na evropskoj sceni.

Takođe, možda će se simpatizeri i fanovi određemih timova ovde naljutiti, mnogo ovakvih situacija se događa i na našim prostorima, kada govorimo o „monopolu“ jednog ili dva tima u državnom prvenstvu, ali tu je i taj slučaj čestih odlaganja mečeva, kako bi se klubovi spremili za izazov u LŠ.

Ljudi će opet reći „pa da, mogu to i Englezi da urade“ – ne, ne mogu i razlog je prost, termina za odigravanje dodatnih utakmica u ovakvim okolnostima je jako malo. Da, može da se menja celokupni sistem i raspored mečeva/datumi tokom sezone, pa bismo tek onda mogli da pričamo o daljim stvarima. Opet naglašavamo, ne tražimo opravdanja.

Tu je i tempo/nivo igre koji smo već malo zagrebali u jednom od prethodnih pasusa. Naravno da on zavisi i od koncentracije kvaliteta igrača, koji je trenutno najveći u PL, ali ne možete nikoga ubediti da Real ili Barselona ne snose deo krivice za to što polovina timova uopšte ne može ni da „primiriše“ pozitivnom rezultatu u okršajima sa njima. Karikiranje, nemojte ovo da shvatite bukvalno, ali važna je suština.

Novac je taj koji i drugim, manjim timovima, omogućava da se bore za gigantima, ali kako ćete privući nekog biznismena ili Arape u vašu ligu ako vam je fudbal negledljiv? Ako i pored svih napora i ulaganja opet ne možete da oborite taj monopol jednog ili dva tima?

Englezi su uspeli da to „srede“, Pep je došao i onda malo poljujao tu konkurentnost svojom dominacijom, ali takvih će stvari uvek biti i mini anomalije su uvek dobrodošle. Postoji i velika petorka, šestorka, sedmorka ili kako god želite, u engleskom fudbalu, ali je ona mnogo ugroženija od strane drugih klubova nego što je to slučaj u ostalim ligama vrhunskog nivoa, prvog ešalona.

I tako je iz sezone u sezonu, prosto kao kada imate dva automobila, jedan je mnogo boljih „gabarita“ od drugog, ali se vozi svakodnevno, dok je drugi očuvan. Kada se trkaju prvi je favorit, ali kod njega postoji veća verovatnoća da će se pokvariti.

Real Madrid nije nezasluženo prošao, naprotiv. Arsenal je bio baš loš u Minhenu, apsolutno. Ali tu su i ovi drugi faktori o kojima bismo mogli raspravljati do prekosutra jer uključuju suviše drugih tema, ali ostaćemo na onom površnom pogledu, za sada.

Do sada nije bilo problema u „guranju“ LŠ/LE i Premijer lige paralelno, štaviše, prošle sezone smo imali Vest Hem kao osvajača Lige konferencija i Mančester siti kao prvaka Evrope, ali i tada je situacija sa ogromnim brojem mečeva, umorom i svim propratnim stavkama bila prisutna, samo naprosto nije uticala u dovoljnoj meri da iste te timove poremeti ili ih natera na neku grešku zbog koje će ispaštati. Sve u svemu, važno je napomenuti, zaista jeste.

Da li stvari treba da se menjaju uprkos svim (ne)uspesima? Ako autora teksta pitate, apsolutno. Postoje neke stvari koje „instant“ mogu da se poprave i olakšaju svima, a posle bi trebalo pozabaviti se i ozbiljnijim stavkama. Bilo kako bilo…