Rezime 1/4 finala – Arsenal pobeđuje demone prošlosti, Siti nema zamenu za De Brujnea, Barsina pobeda decenije

Iza nas su četiri spektakularna duela u Ligi šampiona, a nakon prespavane noći, evo i utisaka iz Madrida, Pariza i Londona.

Real Madrid – Mančester Siti – novi evropski klasik

Treću godinu zaredom igraju i opet donose nešto novo. Remi rezultatom 3:3 bila je još jedna spektakularna predstava u izvedbi Karla Anćelotija i Pepa Gvardiole.

Anćeloti je iznenadio sa formacijom 4-4-2, gde su Vinisijus i Rodrigo umesto na kontra krilnim stranama bili zapravo nikad bliže zajedno na terenu. Upravo je zbog te konekcije i pao onaj drugi gol, brzim pasom i napadom koji je trajao nekoliko sekundi.

Generalno gledano, Siti je dominirao i kontrolisao utakmicu, golovi Fodena i Gvardiola su prave majstorije, dok je Bernardo prvim pokazao zbog čega je jedan od najinteligentnijih igrača na svetu. Real Madrid je prvi gol dao uz dosta sreće, drugi kao što rekoh, zbog Anćelotijeve zamke u napadu.

Siguran sam da bi ova utakmica bila potpuno drugačija da je De Brujne bio na terenu. Belgijanac je bio planiran kao starter do popodnevnih sati, ali je onda zbog stomačnih problema bio van stroja. Kovačić nije ta klasa, niti ta pozicija i uz umornog Rodrija, Siti nije mogao da dominira u sredini kao što se očekivalo.

Jedan poseban pasus posvećujem i Filu Fodenu koji igra sezonu života. Dao je 22 gola, dodao još 10 asistencija i kada nema De Brujnea, a kako Haland često bude uštopovan u velikim utakmicama, Foden mora i može sve sam. Zaista me podseća na Inijestu, s tim što ima i bolji i snažniji završni udarac, što pokazuje i njegova statistika.

Real Madrid će biti oslabljen u revanšu jer je Čuameni suspendovan, Anćeloti će birati između Militaa i Naća uz Ridigera. Povratkom De Brujnea umesto Kovačića, uz odmor većine ostalih prvotimaca za vikend protiv Lutona, Siti će sigurno biti jači i svežiji u revanšu.

Neminovno je danas u revanšu čeka još jedan spektakl, ali podsećamo da je Siti prošle godine na svom stadionu slavio 4:0 i da je definitivno favorit.

Arsenal pobeđuje demoni iz prošlosti

Ako je neko bio Arsenalova evropska noćna mora, onda je to – Bajern Minhen. I prvi put u poslednjih 10+ godina, Arsenal sme da stane ispred Bajerna i da se „pobije“ sa demonima iz prošlosti. Upravo zbog njih je Arsenal i delovao možda nesigurno i imam utisak da je bilo koja druga ekipa bila preko puta, Artetin tim im ne bi tako poklonio dva gola. Arsenal je generalno pokazao ne samo da može da se nadmeće sa Bajernom, već i da može da dominira i bude i bolji tim.

Sada kada je Arsenal pobedio demone iz prošlosti i shvatio da je jači od njih i da Bajern više ne šamara kako hoće, očekujem da će „tobdžije“ u gostima odigrati možda i bolju utakmicu. Alfonso Dejvis će biti suspendovan, tako da očekujem još boljeg Saku.

Što se tiče nedosuđenih penala, zaista bi bilo neverovatno, iako je po pravilima, da je pokazao na penal kada je Raja dodao Gabrijelu iz gol auta, a ovaj je zaustavio rukom. Kako može bilo ko da dokaže da Brazilac jeste ili nije čuo zvižduk i da li bi zaista napravio takvu glupost da je čuo pištaljku?

Sakin i Nojerov duel je podelio svet više nego ikad. Saka jeste tražio kontakt, izbacio je desnu nogu da izazove kontakt, ali opet, Nemac se ukopao i nije delovalo da hoće da se skloni, naprotiv, Nojer je pokazao zašto je među najboljima ikada, jer je znao da samo ako zastane i ne uradi ništa, može da prođe bez penala. Imao je sreće, Saka je možda mogao da nastavi kretanje i da ga obiđe, ali očigledno da nije imao samopouzdanja da rizikuje da izgubi loptu. To su milisekunde i u trenutku nije mogao možda da se predomisli. Siguran sam da bi i da će svaki sledeći put Saka u ovakvim situacijama ići da postigne gol. I tu ima tih demona iz prošlosti, kada znaš da su ispred tebe Bajern i Nojer, pa zastaneš i blokiraš noge i glavu i teže ti je da budeš najbolja verzija sebe. Dva poklon gola Bajernu i remi ne moraju da znače ništa. Arsenal ako pobedi sam sebe, onda mu Bajern u revanšu neće biti toliko težak protivnik kao što jeste i kao što je posebno nekada bio.

Najveća Barsina pobeda u gostima od berlinske noći

Kada je Barselona 6. juna 2015. poslednji put osvojila Ligu šampiona, pobedom nad Juventusom u Berlinu rezultatom 3:1, krenulo je katalonsko prokletstvo na gostovanjima širom Evrope. Usuđujem se da kažem da je ovo najveća pobeda Barselone van svog stadiona upravo od te noći, jer pazite sada ove rezultate – u sezoni 2015/16 Barsa je ispala u četvrtfinalu u Madridu od Atletika (1:0), u sezoni 2016/17 PSŽ je slavio na Parku prinčeva 4:0, tu su se Katalonci provukli u istorijskoj „Remontadi“ (6:1), ali ih je potom Juventus izbacio u Torinu 3:0. Novi šamari na gostovanjima tek slede – Roma je pobedom 3:0 nadoknadila 2:4 i prošla u polufinale 2018, a 2019. desio se i Enfild i onih 4:0. Naredne sezone Barsa je ispala od Pari Sen Žermena, u Parizu je bilo 1:1, ali je tad šamar doživljen na Kamp nou – 1:4. Onda se desio Bajern Minhen i onih 8:2 u Lisabonu, a potom i bolne eliminacije u Ligi Evrope od Ajntrahta doduše i tad na Kamp nou (1:1, 2:3), a poslednje bolno gostovanje u Evropi bilo je Mančester junajtedu u plej-ofu Lige Evrope, kada je Barsa takođe ispala – (1:1, 1:2).

I zato je jasno zbog čega toliki uvod i konstatancija – pobeda na Parku prinčeva rezultatom 3:2 jeste najveća u poslednjih 10 godina. Barsa je odigrala zrelu utakmicu i ako se izuzemo loših 15 minuta na startu drugog poluvremena kada je i primila oba gola, Katalonci su odigrali konačno jednu veliku evropsku utakmicu. Tandem Arauho-Kunde je odlično neutralisao Mbapea, dok je Luis Enrike praktično izgubio prvih 45 minuta sa Asensio kao „lažnom devetkom“. Ulaskom Barkole, i kada je Dembele bio lutajući ofanzivac, PSŽ je za pet minuta preokrenuo meč. Ali, Pedri pokazao klasu posle samo nekoliko minuta nakon višenedeljne pauze i pasom za Rafinju za 2:2 je najavio preokret.

Generalni utisak jeste da Enrike nije kliknuo sa ekipom, da Mbape jedva čeka da ode i da mu baš i nije posebno stalo da igra za Španca. Tvrdoglavost Luisa Enrikea bi mogla da košta PSŽ, mada, posle velikog broja grešaka u prvom meču, Parižani će sigurno biti bolji u revanšu. Jednostavno – Mbape ne može da odigra lošiji meč, a i posle prve utakmice jasno je da Zair-Emeri mora da bude starter, kao i Barkola. Uz to, Ašraf Hakimi je odradio suspenziju, a s druge strane, posle žutih kartona revanš neće moći da igraju Serhi Roberto i Andreas Kristensen.

Atletiko Madrid i Ćolove domaćinske evropske noći

Sećate li se kada je poslednji put Atletiko Madrid izgubio domaću utakmicu u Evropi? Ni mi, ne seća se niko. Atletiko je pobedio Borusiju Dortmund 2:1, i zaista jeste čudo da je Simeone dopustio da primi gol u finišu, to njegov tim u Evropi uglavnom zatvara kako se bliži kraj.

Daleko od toga da je ovaj dvomeč gotov. Pred „žutim zidom“ biće im pakleno teško, a posebno zbog toga što se Atletiko ove sezone baš muči na gostovanjima. Podatak za nevericu jeste da je Atletiko ove sezone u La Ligi na 15 gostovanja slavio samo pet puta, uz čak sedam poraza i to mora da uliva nadu Dortmundu.