Top 8 utisaka 1/8 finala – Srbi nisu Slovenci, Švajcarci jesu favoriti protiv Engleza i poruka za Arnea Slota

Spuštena je zavesa na prvu eliminacionu rundu Eura 2024. Recimo da iznenađenja nije bilo, svi favoriti su u četvrtfinalu, ako uzmemo u obzir da je pre turnira Austrija – Turska bilo 50-50, ali i da je tokom turnira Rangikov tim ipak pokazao da je kvaliteteniji, no, ne prolaze uvek bolji.

Ako sumiramo mečeve osmine finala, onda je svakako prvi i najjači utisak – Španija i od nje krećemo.

Sve još miriše na nju, 2012.

Možda preterujem u poređenju sa Španijom koja se sa Del Boskeom prošetala do trona Evrope, ali, ovaj dominacija i igra nije viđena upravo od tog turnira. Ni na turnirima 2016. i 2012. niko nije toliko odskakao kao što su Španci u dosadašnjem delu turnira u Nemačkoj. NA stranu što se na svakoj utakmici protivnici nisu pitali ništa i što imaju četiri pobede i gol razliku 9:1, Španija je moćna zbog najkompletnijeg fudbala koji prikazuje. Luis De La Fuente je pokazao šta znači imati sistem, kao selektor koji je osvajao evropske šampionate sa mlađim selekcijama i osvojio srebro na OI. Španija dominira, zna šta hoće, i ako izuzmemo Holanđane u ovoj rundi, nijednog trenutka, čak i kada je Gruzija povela, nismo strahovali da će preokrenuti.

Krilni tandem Niko Vilijams-Lamin Jamal je ponovo oduševio. Niko je dao gol za 3:1, Lamin je asistirao za 2:1 i nije imao sreće da i postigne gol i postane najmlađi strelac na evropskim prvenstvima u istoriji. Po brojkama, Jamal je najbolji na turniru, u ostvarenim driblinzima i kreiranim velikim šansama svojim saigračima, a dve asistencije kao i on ima i Fabijan Ruiz, ali i još nekoliko igrača do sada, tako da tu deli prvo mesto.

Niko Vilijams ima klauzulu od 58 miliona evra i Barselona je luda ako to ne aktivira, posebno što deluje da bi Vilijams i najradije otišao u Barselonu.

Kostur – puka sreća za Engleze i Holanđane

Da su upali na drugu stranu žreba, pitanje je da li bi stigli do četvrtfinala, a kamoli do polufinala. Ovde se nadovezujem upravo na Španiju, jer je prava šteta što ćemo već sada gledati njihov duel sa Nemačkom. Objektivno bi to bilo najbolje finale. Ali, još gore je što će pobednik tog meča ići na boljeg iz duela Francuska – Portugal, što je još jedan spektakl u najavi. Holanđani idu na Turke, dok su Švajcarci, ma koliko to smešno zvuči, favoriti protiv Engleza i nije nemoguće da i njih nalupaju kao Italijane.

Sve u svemu, kostur je negativan utisak, tome je doprineo i ovaj sistem od 24 selekcije, malo je falilo da opet gledamo Holandija – Austrija već u četvrtfinalu, nakon sudara u grupi. I sada će neki Ronald Kuman ili Geret Sautgejt da se hvale kako su stigli do kraja turnira, a sve im se otvorilo. To je mana ovakvog sistema.

Kada je Didije Dešan postao takva kukavica?

Jeste prošao, ali Francuzi su u slobodnom padu od kako su postali prvaci sveta. Ako su u Rusiji bili ubedljivo najbolji i dominantni, danas to više nisu. Razočarali su na prošlom EP, u finalu SP su izgubili, mada ni u Kataru nisu bili na svom nivou. Francuzi su do četvrtfinala došli uz dva autogola i jednim iz penala. Dali su ukupno tri gola na četiri utakmice i to na taj način. Kilijan Embape igra možda svoj i najslabiji turnir od kako je u reprezentaciji i to se prenelo na ostatak ekipe.

Dešan ne rizikuje, igra pod ručnom, sa četiri vezna, dvojicom napadača, a ima takav napadački arsenal. Možda se tako osvajaju turniri sa nekim drugim selekcijama, možda će Francuzi tako i do finala, ali to ne menja utisak da se Dešan promenio i da su ovi Francuzi daleko slabiji i negledljiviji nego oni pre.

Romelu, vreme je za Arabiju

Utisak jeste nova eliminacija Belgijanca, ali to više nije vest. Zlatna generacija je na afteru, jer nema više ni Azara, Vermalena, Kurtoe, Alderverelda, tako da ovaj tim je igrao svoj poslednji veliki turnir. Teško da ćemo na sledećem gledati Kevina De Brujnea, a još manje Romelua Lukakua. Upravo je Lukaku najveći utisak. Od njega se očekivalo, posebno u onakvoj grupi, da pokaže zašto je ubedljivo najbolji strelac u istoriji reprezentacije i da donese razliku i pogura ovaj manje kvalitetan tim od prethodnih. Protiv Francuza nije uspeo da izdrži gotovo nijedan duel sa Salibom, imao je taj jedan šut koji mu je skinuo Menjon, ali to je sve. Romelu Lukaku više nije kalibar za najveću scenu. Može eventualno da izvaćari neke Italijane, Milan ili da ode kod svog fudbalskog oca Antonija Kontea u Napulj, ali ne i da ponovi svoje najbolje partije iz Intera.

Arne, vidiš gde treba da igra Kodi

Kodi Gakpo briljira i na ovom velikom turniru. U Kataru je dao tri, u Nemačkoj još tri gola. Sa šest datih na SP i EP je drugi najbolji strelac, ispred je samo Kilijan Embape koji je dao devet za Francuze. Ali, ključ je u tome što igra na svojoj omiljenoj poziciji – na levom krilu. Jirgen Klop je najčešće koristio Gakpa na poziciji Roberta Firmina, gde se nije snalazio. Leva strana nekako je uvek rezervisana za Luisa Dijaza, tako da ostaje da vidimo šta će sada uraditi Arne Slot. Kodi Gakpo sa ovog turnira i Luis Dijaz mogu da budu ogromna konkurencija jedan drugom, gde će teško neki prihvatiti da sedi na klupi.

Što se tiče generalno Holanđana, oni jesu u četvrtfinalu, ali su na istoj strani žreba i do finala neće imati pravog rivala. Sa Francuzima su odigrali na nulu, bili su lošiji tim, mada objektivno je onaj gol mogao da im bude priznat, kao što je i Španiji Rodrijev kada je Morata isto smetao Mamardašviliju.

Elem, Ronald Kuman ima neke svoje zamisli i ne odstupa od njih, ali bilo bi dobro da ih vidimo protiv neke jače reprezentacije. Holanđani baš imaju sreće što će posle Rumunije igrati sa Turcima.

Švajcarci, kao sat

Opravdali su ono čuveno „kao švajcarski sat“. Doslovno su razgaćili Italijane i poslali ih kući kao da nisu velesila, što doduše, sada baš nikad nisu bili ovako na niskim granama. Italijani se nisu pitali otprilike kao Gruzini protiv Španije. Od samog početka se videlo da Švajcarci osvajaju deo po deo terena, pomeraju Italijane bliže golu i čekaju trenutak da ga umuvaju Donarumi, koji je bio jedna od jedinih svetlih tačaka Azura u Nemačkoj.

Do ovog EP, Švajcarci su imali samo jedan uspeh, četvrtfinale na prošlom turniru, a ni tu nisu imali sreće, ispali su na penal od Španije, a pre toga izbacili moćne Francuze. Ali, Švajcarci su se da pobrinuli da promene svoj status među evropskim reprezentacijama, te drugim uzastopnim četvrtfinalom pokazuju da su sve bliže gonjem domu. Ako mene pitate, neće biti ni najmanje iznenađenje da Murat Jakin otrese Sautgejta, koji je potpuno izlapeo sa svojim taktičkim zamislima.

Nisu Belgijanci, Englezi su prokockali svoju zlatnu generaciju

Kevin De Brujne je odbrusio čuvenom novinaru Tankrediju Palmeriju na pitanje o tome što zlatna generacija Belgije nije uradila ništa. Šta onda treba reći o Engleskoj? O ovoj temi pisao sam i posle grupne faze, kada je Geret Sautgejt proglašen za „lucky loosera“. Opet je imao sreće sa žrebom, našao se na znatno slabijoj strani kostura, što mu se redovno dešavalo od kako je selektor, na prošlom EP je do finala stigao preko Danske i Ukrajine, ok i Nemačke u osmini finala, ali ni to nisu bili oni Nemci.

Elem, Sautgejt je zaista na putu da prokocka jednu neverovatnu generaciju. Hari Kejn će možda igrati još jedan Mundijal, ostali mladi igrači jesu u naletu, ali, teško da će Sautgejt da ih predvodi na sledećem turniru. Kao što rekoh, Švajcarska je težak rival, posle toga slede Holanđani ili Turci, svakako mnogo lakši put do finala nego preko Nemačke i Francuske, Španije, Portugala koji se ukrštaju na drugoj strani.

Sautgejt je jedva pobedio Srbiju, još teže Sloveniju i ni po čemu ova Engleska ne sme više da se svrstava među favorite.

Slovenci, žao nam je što nismo kao vi

Sve što smo želeli da gledamo od naše, gledali smo u režiji slovenačke reprezentacije. Sjajna postavka igre, timski duh, borba, sinhronizacija na terenu i jasan potpis selektora, koji nije došao na turnir nespreman, pa onda počeo da improvizuje i provlači se, da ne vidi ceo svet kako će da padne najvažniji ispit. Slovenci su odradili sve suprotno od nas. Odlično su se pripremali za svakog protivnika, ok, nisu nijednog pobedili, ali niko ih nije ni pobedio za 90 i 120 minuta, a rivali su bili po imenima i cenama daleko skuplji – Danska, Srbija, Engleska i Portugal. Primili su samo dva gola za skoro 400 odigranih minuta na turniru i zaista su ostavili impresivan utisak sa igračima koji su daleko od top liga Evrope.

Matjaž Kek je možda imao i najkonkretniji trenerski pečat, znao je koliko njegova ekipa može i igrao je u skladu sa kvalitetom i limitima svoje ekipe. Da je Šeško pogodio jednu od one dve šanse kada je pobegao Pepeu, Slovenci bi bili veće iznenađenje i osveženje nego recimo Turska ili Gruzija.

Prognoza?

Španija i Portugal u prvom, odnosno Švajcarska i Holandija u drugom polufinalu. To niko nije mogao da pretpostavi pred početak turnira.