30 godina od jedne od najvećih promena – Šta je „Bosmanovo pravilo“ i kako je pomoglo igračima?

Ove godine će se obeležiti tačno 30 godina od kako je malo poznati belgijski fudbaler, Žan Mark Bosman uveo jednu od najvećih promena u istoriji fudbala.

Kako je sve počelo? 1990. godine, 25-godišnji Bosman je bio pri kraju ugovora sa Liježom, nije bio zadovoljan kako su izgledale prethodne dve godine u belgijskom klubom i ponuđen mu je jači ugovor od francuskog drugoligaša Dankirka.

Pre „Bosmanovog pravila“, igrač nije mogao da napusti klub čak ni ako mu istekne ugovor sve dok novi klub ne plati dogovorenu cenu za njega. Lijež je tako zahtevao novac da bi pustio Bosmana, a Dankirk to nije imao da plati. Kada je transfer propao, Bosmanova plata je smanjena za 75 posto od strane belgijskog kluba. Usledilo je pet godina borbe na sudu i konačna pobeda 15. decembra 1995. godine koja će oblikovati fudbal u ovakav kakvog ga mi danas znamo.

Bosman je započeo borbu zajedno sa advokatima Lukom Misoom i Žan Lui Duponom. Dok je borba na sudu bila u toku, Bosmanova igračka karijera je u potpunosi propala. Suspendovan je od strane Belgijskog fudbalskog saveza i niko od klubova ga nije želeo. Imao je samo kratke epizode u Sen Kventinu i Sen Deniju u Francuskoj, kao i u još nekoliko niželigaša.

Trio je nailazio na brojne prepreke tokom pomenutih pet godina sve dok sud nije doneo presudu u njihovu korist. Čak ni Bosman nije očekivao da će njegova bitka imati ovoliko uticaj na budućnost fudbala.

Presuda je dozvolila igračima da napuste klub nakon isteka ugovora bez ikakvog otkupa, što im je donelo prednost u pregovorima sa novim klubovima. Mogli su da zahtevaju bonuse za potpis kao i veće plate jer niko nije morao da plati njihov otkup. Takođe su igrači mogli da traže i više novca od njihovih aktuelnih klubova koji su se bojali da ih ne izgube besplatno.

Ser Aleks Ferguson je rekao kako je moć tako stavljena u ruke igrača i njhovih agenata, dok su se mnogi pitali da li je ovo na kraju uopšte pozitivna stvar za fudbal.

Nakon presude, prvi veliki transferi koji su iskoristili pozitivnu stranu bili su Edgar Dejvids i Patrik Klajvert koji su prešli iz Ajaksa u Milan. Brajan Laudrup je otišao iz Rendžersa u Čelsi 1998, a Stiv Mekmanaman iz Liverpula u Real Madrid 1999. godine.

Prvi igrač koji je najbolje iskoristio „Bosmanovo pravilo“ bio je Sol Kempbel koji je prešao iz Totenhema u Arsenal. On je navodno za potpis dobio 2.000.000 funti, kao i platu od 60.000 funti nedeljno!

Kada pogledamo današnji fudbal, Bosman je imao uticaj na sve. Belgijanac se više borio za druge nego za sebe. Iako je dobio 312.000 funti 1998. godine kao kompenzaciju, Bosman je imao problema sa alkoholom, a kasnije i sa depresijom.

Pre 10 godina je u intervjuu za Dejli Mejl izjavio kako još uvek čeka da mu se ostali igrači zahvale.

• Još uvek čekam na druge da mi kažu hvala – Ronaldo, Bekam… Svi oni – rekao je Bosman.