Utisci EP i Kopa Amerike – Neće skoro kući, a ni u Brazil, Mesi je najveći, Španija definicija reprezentacije!

Za nama su prelepe nedelje reprezentativnog fudbala, a odlučili smo da podelimo najvažnije utiske posle Evropskog prvenstva i Kopa Amerike.

Svaki ljubitelj fudbala može da bude zaista i više nego zadovoljan činjenicama da je Španija postala prvak Evrope, kao i da je Argentina upisala „het-trik“ i vezala dve Kopa Amerike i između Mundijal, te tako ponovila uspeh upravo „crvene furije“ koja je dominirala Evropom i svetom od 2008. do 2012.

Ali, da počnemo od nečeg veoma značajnog, a to je – organizacije narednog Mundijala u SAD, Kanadi i Meksiku.

Ameri, ne zaslužujete ništa od prelepe igre zvane fudbal

Da li je moguće da je onakva organizacija finala Kopa Amerike, na stadionu Hard rok u Majamiju? Na stranu što je početak kasnio 80 i kusur minuta, strašno je što su ljudi ulazili kroz ventilacione otvore, što nije bilo obezbeđenja, što Ameri jednostavno – pojma nemaju šta znači organizovati fudbalski spektakl.

Da toliko budu nespremni za dve ludačke reprezentacije, sa armijom južnoameričkih napadača, zaista je ozbiljan pokazatelj da Ameri neće biti ni dovoljno spremni za organizaciju SP 2026.

Da li sada vidite razliku između Mesija i Ronalda?

Opet se sve nekako namestilo. Ronaldo je posle eliminacije otišao sam u svom pravcu, revoltiran na Feliksa ili koga već, dok su svi ostali saigrači krenuli baš da uteše tragičara koji je promašio penal i ostali svi zajedno još neko vreme na terenu. Bez Ronalda. Noćas Lionel Mesi nije mogao da igra i da izdrži bolove i napustio je teren sredinom drugog poluvremena, a ubrzo su se proširile i fotografije njegovog članka koji je kao omanja lubenica. Argentina je ipak uspela da osvoji Kopa Ameriku golom Lautara Martineza koji je dao čak pet golova na ovom turniru, a onda se desilo opet nešto posebno.

Kada je sudija svirao kraj, svi saigrači su pošli ka Leu Mesiju, a i Mesi je želeo da zagrli sve i u suzama im se zahvalio na pobedi. Anhel Di Marija je njemu posvetio svoju poslednju pobedu u reprezentativnom dresu, u noći kada se opraštao od Argentine. Dibu Martinez, Rodrigo De Pol i da ne nabrajam sada i sve ostale koji su godinama unazad spremni da poginu na terenu za Mesija, baš kao i on za njih. Sve ono što Portugal nije imao sa Kristijanom Ronaldom.

Debatu o najvećem ikada nema potrebe ni pominjati, ona je završena 18. decembra 2022. u Kataru.

Španija – definicija reprezentacije i sistema

Sve je u vezi sa Španijom onako kako treba da bude u jednoj reprezentaciji, a ključna reč koja ih definiše na ovom EP je – sistem. Taj sistem se ogleda za početak u selektoru, koji je prvi u istoriji koji je postao prvak Evrope sa selekcijama Španije – do 19, do 21 godine i sa seniorskim timom, a tome je pridodao i trofej u Ligi nacija. De La Fuente je čovek saveza, koji je uspostavio sistem i taj sistem je forsirao u svim sferama, kako na terenu, tako i van njega. Teško da je jedan selektor vukao tako dobre taktičke poteze i odabir igrača, koji su savršeno činili jednu komponovanu ekipu.

Rezultat svega je da je Španija upisala svih sedam pobeda, i to u grupi smrti sa Italijom i Hrvatskom, uz Albaniju, pa je imala lakšeg rivala Gruziju, a onda i tri najteža moguća do samog kraja – Nemačku, Francusku i Englesku.

U svakoj utakmici, ključ su bile De La Fuenteove promene. Dani Olmo je zamenio povređenog Pedrija i upisao gol i asistenciju, a nju je upisao za Mikela Merina koji je takođe ušao sa klupe. Protiv Francuza iskočio je Hesus Navas, koji je menjao suspendovanog Danija Karvahala, a veliki posao odradio je i Naćo Fernandes, koji je igrao umesto suspendovanog Le Normana. I za kraj, u finalu se pojavio Mikel Ojarzabal, džoker sa klupe koji je postigao pobedonosni gol.

Sve što je Španija uradila na ovom turniru bilo je pravo savršenstvo reprezentativnog fudbala i bez dileme je ovo najzaslužniji pehar jedne zemlje. O Englezima, više, ne možemo da trošimo reči, pišemo o njihovom provlačenju posle svake runde i sve je već rečeno i viđeno.

I za kraj, hajde da u kratkim crtama sumiramo prethodnih mesec dana sa oba kontinentalna šampionata:

Englezi su dopustili jednom čoveku da im traći zlatnu generaciju i sa Geretom Sautgejtom i njegovom dekadencijom nemaju šta da se nadaju trofeju na Mundijalu 2026.

Francuzi su takođe u slobodnom padu sa Didijeom Dešanom, ovo mu je najlošiji turnir po prikazanoj igri od kako je selektor, ali on za razliku od Sautgejta sigurno ostaje.

Kristijano Ronaldo je svojim egom onemogućio da se najbolja generacija Portugala bori za trofej prvaka Evrope. Doduše, to ide i na dušu Roberta Martineza koji je donosio mnogo nelogičnih odluka kao što je mizerna minutaža za Dioga Žotu.

Nemačka i Španija imaju najveći potencijal da nastave da rastu i biće veliki rivali u narednim godinama sa ovakvim igračima.

Format od 24 ekipe dobar je za manje reprezentacije, ali je jasno da je po sredi samo novac, kao što je i za proširenje Mundijala na 48 timova, što će takođe umanjiti kvalitet igre.

Brazil je u najvećem problemu u modernoj istoriji i odluka da smene Titea nije donesena u pravom trenutku. Kada ih je Karlo Anćeloti odbio, Brazilci su ostali bez ideje, a sa ovim selektorom baš ne mogu da se nadaju da mogu mnogo.

Marselo Bjelsa radi strašan posao i Urugvaj ima tim koji može da se bori za same završnice narednih godina. Kolumbija je takođe tu uz njih, ali, Argentina je ipak najstabilnija ekipa na svetu u ovom momentu.

Divno je što će se sledeće godine u „Finalisimi“ sastati Lionel Mesi i Lamin Jamal, odnosno Argentina i Španija. Još lepše bi bilo da taj meč bude na renoviranom Kamp nou.