Dodelite im (već) sada trofej – nije pitanje da li će, nego kada će?

Jedan od glavnih utisaka u vikendu koji je iza nas svakako je bio londonski derbi, tačnije, više rezultat i način na koji je Arsenal savladao Totenhem. Šest bodova više od prvog pratioca, ubedljivi nastupi na terenu i dominantnost tokom prethodnog perioda – naveli su engleske medije, kao i javnost, da spekulišu oko toga ne da li će, nego kada, Arsenal biti krunisan za šampiona Engleske.

Od 2004. godine „Tobdžije“ čekaju na trofej namenjen osvajaču Premijer lige. I zaista, deluje da on nikada nije bio realniji nego ove sezone.

Mnogo stvari se „poklopilo“ ove godine na Emiratima, uprava je konačno odlučila da potroši ozbiljniji novac za pojačanja, učinivši tako potez koji je Arsenalu obezbedio jedan od najdubljih rostera na svetu. Po mišljenju mnogih, ovo čak nije ni tema za diskusiju.

Čak i bez povređenog Gabrijela, odbrana je u ovom meču ulivala sigurnost i bila na visini zadatka. Viktor Đokereš, Kai Haverc i Gabrijel Žezus su takođe bili van postave, a Arsenal je opet uspeo da postigne četiri pogotka. Jednostavno, u ovom momentu čitav tim izgleda kao perfektno sklopljena puzla, kojoj čak i kada fali neki od delova, brzo se pronađe i više nego adekvatna zamena.

Najprostije rečeno, dubina rostera je neverovatna i količina kvaliteta enormna. Ako protiv ljutog rivala postignete četiri pogotka i odigrate fenomenalan meč, a fali vam standardni centralni bek, tri napadača i jedan od najkreativnijih fudbalera (Odegard), to znači da ste odigrali tzv. „statement“ meč, koji za cilj ima da pokaže svima koliko ste kvalitetni čak i bez njih.

Nemojte zaboraviti i da ovde ima puno igrača koji već godinama igraju u sistemu koji Mikel Arteta gradi u klubu. Dodataka je bilo nekoliko, ali su oni dolazili postepeno i polako se uklapali u „puzlu“. A koliko španski stručnjak vodi računa o taktici možda je najbolje opisao nedavno Deklan Rajs.

– Kada izađem na teren, jedino o čemu moram da brinem je igranje fudbala. Što se tiče taktike, sve držim u glavi, to mi je on (Arteta) usadio u glavu, zapravo, u sve nas – rekao je Englez.

Skoro pa perfektna taktička i fizička sprema, evidentno je da ovom kolektivu ni „pluća“ nisu nikakav problem, makar ne za sada. Pritom, čak i ukoliko dođe do zamora materijala, Mikel ima dovoljno aduta sa klupe uz koje može da rotira prvih 11 skoro pa kada god i kako god poželi.

Način na koji Arsenal pobeđuje i dominira nad svojim rivalima je nešto što je iznedrio ovaj sistem Mikela Artete, u svakom od trijumfa vidite jasne obrise onoga što Arsenal najviše eksploatiše kod rivala, i situacije u kojima gradi i gradi svoju prednost.

Doduše, neki čak i zameraju Arteti što ne dopušta više slobode i improvizacije u igri, aludirajući na to da bi ovaj tim mogao čak i ubedljivije da pobeđuje protivnike.

O prekidima smo toliko puta govorili i pisali, ne bismo ponovo, dovoljno je samo reći da ovo što Arsenal i pre svega Nikolas Žover rade apsolutno nikada nije viđeno u novijoj istoriji fudbala.

Navijači moraju biti prezadovoljni učinjenim do sada, a kada su okolnosti ovakve kakve smo i naveli iznad, neminovno je da će ovaj tim biti u igri za sve trofeje do samog kraja – što bi, na kraju krajeva, morao i da bude cilj.

Pritisak će eksponencijalno da raste, ali ni ovo nije „onaj stari“ Arsenal, već ipak sa daškom više iskustva. Ostaje nam da vidimo kako će se igrači poneti sa istim.

Konkurencija postoji, i daleko, daleko od toga da je bilo šta rešeno – ali činjenično, Arsenal trenutno izgleda kao ubedljivo najbolji i najkonstantniji tim u Engleskoj.