Dućina kifla, Mitrov trzaj, u Londonu muk! Što da ne?

Došao je i taj dan, 16. jun 2024. godine, prvi nastup naše reprezentacije na jednom Euru posle tačno 24 godine.

Tog 25. juna 2000. godine, kao 13-godišnjak, nisam verovao da ću do sledećeg nastupa svoje reprezentacije proživeti još nekoliko života, postati otac, kao i profesionalni novinar umesto profesionalnog fudbalera i naravno, reprezentativca svoje zemlje.

Elem, lepo je što reprezentacija danas igra utakmicu i to baš protiv Engleza. A iako smo se provukli protiv Bugara i samim tim, objektivno, a posebno posle svega u Kataru, sve ispod tri gola razlike za njih bilo bi iznenađenje. Ipak, ko gleda fudbal ako ne veruje u iznenađenja? Fudbal je najdivnija igra upravo zbog toga, jer autsajderi imaju najveće šanse da pobede favorite.

I zato, hajde, da pomislimo šta Srbija danas mora da uradi da dođe do pozitivnog rezultata?

Disciplina u odbrani

Nešto što ne ide u istoj rečenici sa našom reprezentacijom još od one pobede u Lisabonu. Jednostavno, nedostaje nam malo bolja taktika, kao i disciplina u fazi odbrane. Selektor je lutao sa formacijama, ali je izvesno da je igra sa trojicom štopera u odbrani nešto što jedino donekle umemo. Na golu će izvesno biti Vanja, a ispred Milenković, Veljković i Pavlović. Gudelj mora da bude taj osigurač u sredini terena, a velika dilema biće da li će uz njega biti Sergej ili Maksimović. Bočni igrači su kao i do sada najsigurniji – Živković i Kostić, a ispred Tadić.

Što se tiče napada, ne možemo da se ne složimo sa gosn Radetom Bogdanovićem koji smatra da je samoubistvo ako Vlahović i Mitrović budu igrali zajedno, sa Tadićem iza njih. Jednostavno, to je preofanzivno i Englezi koji i pored oscilacija imaju najskuplji i jedan od najkvalitetnijih timova na šampionatu. Objektivno, Sergej i Tadić bi morali da igraju zajedno, a ispred Vlahović ili Mitrović. S tim da, znajući selektora Stojkovića, veće šanse uvek ima Mitar, iako sada igra u Saudijskoj Arabiji.

Prekidi

Da se ne lažemo, jedina i najveća naša šansa su prekidi. Neko će možda reći i kontre i napadi po bokovima i centaršutevi, ali kako mislite da Kostić može da pobegne Vokeru, koji je neretko stavljao u džep Vinisijusa Žuniora? Ok, imamo i drugi bok, mada, i Tripije koji će čuvati Živkovića, jeste odličan i brz bek.

Zato, kao što i ceo svet zna, kao najviša ekipa na turniru, prekid mora da nam bude kao sat. Od centaršuta, kretanja, bloka, završnice. Mitar, Vlahović, SMS, Pavlović, Milenković, moraju da budu spremni na svaki Dućin centaršut i to je tako.

Problemi Engleza

Prvo, moramo da istaknemo to što je Sautgejt pred ovaj turnir presavio tabak i presekao, pa njegovi „usvojeni sinovi“ – Henderson, Sterling, Megvajer, Griliš nisu na turniru. Takođe, najveći problem imaju u odbrani, jer je jedini zdravi levi bek Šo, koji je veći deo sezone proveo van terena zbog povreda. Štopere će igrati Stouns i Guehi i verujemo da Mitar ima šanse da skače sa njima.

Rajs i TAA će činiti tandem u sredini, to može da bude isto naša šansa, jer znamo da igrač Liverpula ne voli baš da igra odbranu. Ali, donosi mnogo toga svojim pasovima u napadu. A tamo? Saka, Foden, Belingem, Kejn. Kvartet koji vredi 500 miliona evra. A, iza sebe imaju strašne sezone, baš kao i Kol Palmer koji će sigurno imati minutažu sa klupe. Na papiru, deluje da protiv ovakvog napada nema odbrane, ali, Englezi su malo spustili loptu posle poraza od Islanda na Vembliju.

Takođe, javnost i dalje čeka tu lepršavost u igri, koja nije viđena u dosadašnjim utakmicama. Kako kažu, kod njih je potrebno malo da turnir odmakne, da se zagreje atmosfera, kao i da ekipa „klikne“.

Euforija na minimumu

U Katar smo otišli sa idejom da Svetog Nikolu cela Srbija provede na Trgu u Beogradu i da dočeka svetske prvake. Danas, više nego ikada, euforija je na minimumu, očekivanja takođe, tako da, to može samo da bude dobro za nas. Ekipa neće imati pritisak kao pred Katar, a takođe, zahvaljujemo i što Goran fizio nije otkrivao ko čiju ženu i ko se sa kim potukao i slično. Jednostavno, vlada potpuno drugačija atmosfera, nema ni rovitih i povređenih kao pred Katar, tako da su to sve stvari koje nam idu na ruku.

Verujemo i da je prva utakmica sa Englezima važna, jer ćemo odmah skinuti najtežu. Druga sa Slovenijom biće za nas finale, realno, jedini rival protiv kog očekujemo pobedu. Vrednu plasmana u osminu finala. Dobra utakmica sa Englezima može samo da podigne i samopouzdanje i sve što je potrebno pred nastavak turnira.

Navijamo večeras, naravno, nadamo se toj Dućinoj kifli i Mitrovom zakucavanju glavom kroz Pikfordove uši, zato i gledamo fudbal.

Napred Srbija!