Neka Piksi danas bude Vujke, a Duća neka bude – Piksi

Došao je i taj dan – igramo protiv Slovenaca, istog rivala kao i na poslednjem Evropskom prvenstvu na kom smo učestvovali pre tačno 24 godine.

U toj čuvenoj utakmici, tadašnja SR Jugoslavija uspela je da nadoknadi 0:3 i sa igračem manje dođe do 3:3, uz dva pogotka Save Miloševića i između Ljubinka Drulovića.

Ali, u pozadini te čuvene utakmice jeste jedna anegdota, koju malo ko zna, a toliko podseća na ovu danas.

Kao što znate, Dušan Tadić i Dragan Stojković bili su u centru pažnje posle prve utakmice u kojoj je naš kapiten ostao na klupi za rezerve. Ratne sekire su zakopane, Duća je uputio javno izvinjenje saigračima, selektoru i javnosti, Piksi je na konferenciji stavio tačku i sada je sve spremno da pobedimo Slovence.

Pre toga, da vam ispričamo jednu priču. Selektor je odlučio da ostavi najboljeg igrača i lidera sa brojem 10 na klupi. Ovaj to nije najbolje prihvatio i spremio je kofere za povratak u Beograd. Ali, selektor je pokazao da je pravi pedagog i to je ekipi donelo plasman u četvrtfinale Evropskog prvenstva.

I ne, to nisu Piksi i Duća, ali jesu – Piksi i veliki Vujke.

Noć pre utakmice sa Slovenijom, na otvaranju Eura 2000, Vujadin Boškov je saopštio Draganu Stojkoviću da neće biti starter i da će umesto njega igrati tada golobradi Dejan Stanković. Stojkovićev ego nije mogao to tek tako da prihvati i poručio je selektoru da to smatra kao vid poštovanja i da je najbolje da se on vrati u Beograd.

Kako se prisetio Stojković, taj razgovor je tekao ovkao:

„Bata Vujke, uz dužno poštovanje vašim godinama i vašoj karijeri, ne mogu da vam dozvolim da se ovako ponašate prema meni“, počeo je Stojković.

„Zašto, šta nije u redu?“

„Slušajte, ja nisam početnik u reprezentaciji. Ovo vam govorim iz ugla igrača koji je pri kraju karijere, koji ima svoje ime i prezime, kao i reputaciju u svetu fudbala. Mislim da nisam zaslužio ovakav odnos i odsustvo poštovanja s vaše strane.“

„Dragane, moram i ja tebe nešto da pitam. Kakav je to način da me vređaš i kritikuješ kod novinara? Pročitali su mi prijatelji šta si rekao za jedne holandske novine.“

„Slobodno pozdravite te prijatelje koji su vam to preneli i recite im da mogu da mi pljunu pod prozor“, poručio je Piksi.

Ipak, tu se tek zakuvalo. Ispostavilo se da Vujke, koji je tada bio već u poznim godinama, nije baš znao kakav je Piksi igrač.

Ja slažem stvari i stavljam ih u kofer, a igrači ih vade i vraćaju u ormar. Kažem: ‘Ljudi, nema ljutnje, očigledno je da čovek ima nešto protiv mene i najbolje je za sve nas da ne budem više deo ekipe. Nisam to zaslužio.’ Ali šta se dešava? Izlazim iz hotela, Vujke mi prilazi i kaže mi ‘Slušaj, razmislio sam, ipak ćeš igrati večeras.’

Piksi je to odbio, ali je Boškov odlučio da ga uvede odmah posle 30 minuta umesto Stankovića. Stojković je do kraja bio jedan od lidera na terenu, i poveo je ekipu do istorijskog povratka – 3:3.

Tu nije kraj, nakon te utakmice, „bata Vujke“ je iskreno pokazao kakav je bio čovek. Nakon što je Stojković bio igrač utakmice u pobedi nad Norveškom, bio je izabran da prisustvuje konferenciji sa selektorom. Na putu od hotela do pres sale, Vujke je prišao Piksiju i rekao:

„Bog te mazo, pa ja nisam imao pojma da si ti ovakav igrač.“

Usledio je odgovor:

„Pa ni ja nisam imao pojma da ste vi ovakav trener.“

Ostalo je istorija. A mi se nadamo da će se danas nastaviti. Da će Piksi biti pedagog kao Vujke i da će iz Duće izvući ono najbolje, kao što je iz njega „bata Vujke“ pre 24 godine.