Top 5 utisaka – Odsustvo plana, SMS, Mijatova reakcija i zašto i dalje dve „devetke“?

Fudbaleri Srbije izvukli su bod golom Luke Jovića u poslednjim trenucima utakmice, i moglo bi se reći da je taj pogodak jedina svetla tačka u 90 minuta negledljive utakmice sa Slovenijom.

Nakon što smo prespavali, da sumiramo utiske jučerašnjeg remija.

Zašto dve „devetke“?

Nijedna reprezentacija, a ni klub na svetu, ne igraju sa dve klasične „devetke“. Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović ukratko – ne mogu i ne treba da igraju zajedno. Jednostavno ne utiču dobro međusobno na igru, ne ispoljavaju se njihovi glavni kvaliteti i selektor mora da donese nepopularnu odluku da jednog od najboljih igrača ostavi na klupi protiv Danske i da u nastavku po potrebi promeni napadača. Bilo da odluči da igra sa Vlahovićem ili Mitrovićem, formacija 3-4-1-2 sa dva centarfora nama je opet igrač manje. O razlozima zbog čega struka to ne vidi i zbog čega selektor forsira igru sa obojicom, ne možemo da govorimo, ali možemo da naslutimo. Stojković mora da donese odluku i da prelomi, jer ovo što Srbija pokazuje je ispod svakog nivoa.

SMS i Mijatova reakcija kod gola

Čekamo ga godinama, dobijemo ga ponekad na bljesak i to je to. Sergej je možda i najveća enigma našeg fudbala. Setite se samo kako se licitiralo i frljalo sa ponudama Barselone, Real Madrida, Mančester Junajteda, Pari Sen Žermena, Čelsija o ciframa od 100+ miliona evra i kako je Klaudio Lotito odbio 80 da ga proda. Šta je sa istim tim igračem pet-šest godina kasnije? Sergej nema dovoljno ambicije i drugačije ne može da se definiše njegova fudbalska ličnost. Lacio pa Al Hilal. Setite se šta je Toni Kros rekao o ideji da ode u Saudijsku Arabiju. Ja lično, ok, nikada neću imati ni 0,1% tog novca, ali ne mogu da baš skapiram koliko ti život postaje drugačiji ako umesto četiri, zarađuješ 15 miliona evra. I sasvim je jasno da svi koji su odabrali Arabiju, otišli su zbog novca. Fudbalski, ako izuzmemo Ngola Kantea, očekivano je da padnu u svojoj formi i kvalitetu. Takmičarski naboj logično mora da opadne, a o tempu igranja u „ligama petice“ u odnosu na Arabiju je smešno i govoriti.

Kada smo kod Sergeja, ne smemo zaboraviti ni svojevremeno odluku Slavoljuba Muslina da ga skloni iz ekipe. Zbog toga je i smenjen. Jer je Sergej bio naš najvredniji igrač na tržištu. Fudbal tako funkcioniše. Ali isto tako, fudbal bi trebalo da funkcioniše i da se igrači dovoljno zalažu, posebno kada igraju za svoju zemlju. Mi to kod Sergeja ne vidimo. Možda je on takav tip igrača i ličnosti, ali opet, nije opravdanje za ono što prikazuje. Nakon što se nije video protiv Engleza, svi smo videli i reakciju kod primljenog gola od Slovenije. Doduše, taj gol ide i na ruku i selektora koji je uveo Mijata Gaćinovića koji ipak nije levi „vinger“. Njegova reakcija po izgubljenoj lopti i nonšanlantan trk u odbranu doslovno je nedopustiv. Ne izgubljena lopta, već reakcija posle toga, a to nije ispravio ni Sergej koji je bio najbliži strelcu gola.

Stojkovićev plan ili njegovo odsustvo

Naš narod je navikao i već oguglao na demogogiju i na priče o tome kako je sve super, a u realnosti smo u bunaru. Arogantnost i ego selektora poslednji put je bio zanimljiv pred Lisabon i istorijsku pobedu za odlazak u Katar. Ok, niko ne može da mu zabrani da izgovori rečenicu „ako damo prvi gol protiv Engleza, naređenje je da idu po drugi“, ali, to nije stand up šou. Po kom tačno planu mi sebe zavaravamo da smo reprezentacija koja može da povede i krene po drugi gol protiv Engleza i potom odigra onako kao protiv jedne Slovenije koja je bila najveća šansa za tri boda?

Sve više verujem da je selektor zapravo glumac i da je dobio ulogu da nam glumi selektora. I u tome je zaista dobar. Kada ga slušamo, pomislimo da tim samopouzdanjem velikog Radomira Antića ume da pročita igru i vodi ekipu kao neki od naših najvećih selektora. Nijednog trenutka njegovo samopouzdanje kada priča o tome kako ćemo i kako treba da igramo, mi to ne vidimo kada igrači izađu na teren. Oni deluju tromo da ne znaju gde treba da trče i da stoje, dodaju, a to je sve do – trenera iliti selektora.

Imali smo priliku da posle Srbije u večernjem terminu gledamo Španiju. E sad, nije stvar u tome što je Španija tri klase iznad nas, već o tome kako izgleda kada ekipa ima plan. Kada svaki igrač jeste izabran po svom profilu uklapanja u sistem. Došli smo do toga da su Niko Vilijams i Lamin Jamal tandem krilnih napadača, a da nekada nezamenjivi Feran Tores i Dani Olmo nemaju više mesta. U tome je suština – pravi izbor igrača u skladu sa njihovim karakteristikama kojim će u najvećem procentu doprineti da sistem funkcioniše zarad kolektiva.

Nismo Španija, ali možemo da budemo organizovanija i smislenija Srbija.

Pozitivna vest – trojka u odbrani

Da ne bude da smo samo negativni, pozitivan utisak je štoperska linija. Trio Veljković, Milenković, Pavlović konačno deluje stabilnije, taktički odgovornije i preciznije. Takođe, Rajković je pokazao da je dobar izbor za prvog golmana, osim kvaliteta pokazuje i zavidan nivo liderskih sposobnosti potrebnih za tu poziciju. U prevodu, znamo da golmana i odbranu ne treba menjati protiv Danaca.

Kako protiv Danaca?

Danci su remizirali sa Engleskom, a da je u finišu Pjer-Emil Hejbjerg bio bolji u realizaciji, mogli su i do zaslužena tri boda. Objektivno, možemo da se nadamo i treba da se nadamo, ali realnost je drugačija. Danska je ozbiljna reprezentacija i ako budemo imali ovakav pristup, ne možemo da pobedimo. Možemo se baviti kalkulacijama da prođemo i sa dva boda, odnosno remijem sa Danskom, ali i to je sve upitno. Izvesno je da selektor mora nešto da menja u igri, najpre odabir igrača, jer smo opet videli da su oni sa klupe doneli dobre stvari. Ostaje enigma zbog čega Lazar Samardžić nikako nije uigravan i zbog čega uoči ovog turnira nije dobijao veću šansu da se pokaže. Svaki igrač je bitan, i onaj sa klupe i svaki mora da bude spreman da na njoj ostane ako je to za dobrobit tima.

Nisam optimista, ali to ne znači da nećemo navijati svim srcema za čudo u Minhenu.