Pit Vajld i transformacija Beroua
Menadžer Beroua, Pit Vajld, ima samo 39 godina i ljudi često opisuju kao „malo udarenog“, a i sam priznaje da njegov karakter često izazva smeh i kod njegovih igrača. A kako i da bude drugačije ako znate njegovu životu priču.
Većinu odrastanja proveo je po pabovima jer su ih njegovi roditelji držali i od malena bi najčešće šutirao loput na parkinzima. Prošao je gomilu poslova pre nego što je postao menadžer. Prvo je bio šegrt kod komšije u automehaničarskoj radnji, zatim je radio u čeličani, kompaniji koja pravi kamine, kao keramičar i kao drvoseča.
Na kraju se vratio u porodični biznis – vođenje pabova iako je otac zbog starosti smanjio obim posla. U to vreme bi držao treninge popodne, a vodio pabove uveče. To nije jedina stvar koja ga izdvaja od drugih menadžera. On je takođe sa 18 godina napustio ambicije da postane profi fudbaler i odmah se posvetio dobijanju trenerskih licenci. Ranije nego bilo ko.
On je inače rođen u Rojtonu i od šeste godine kada ga je otac odveo na prvu utakmicu je navijač Oldam Atletika. Počeo je prvo da trenira decu u opštini volontersi kada je dobio ponudu da preuzme reprezentaciju Engleske za osobe sa invaliditetom. Nije ni sanjao da će mu taj posao doneti toliko. Zapravo, njegov sadašnji asistent Adam Templ mu je preporučio tu poziciju nakon što je on napustio istu. Vajld je proputovao 10 zemalja za tri godine, bio na dva Svestska prvenstva i radio sa posvećenom grupom ljudi željnim uspeha.
Mnogo inspirativnih priča tu čuješ i nateraju te da ostaneš čvrsto na zemlji. Na primer priča Džejmija Tregaskisa koji je bio u Sitijevoj akademiji kada se povredio na igralištu i nažalost završilo se sa amputacijom noge. On je bio u Vajldovoj reprezentaciji između ostalog.
Nakon toga Pit je počeo da radi u Oldamovoj akademiji i kada su ga pozvali da bude privremeni menadžer nakon otkaza Frenkija Buna – san se ostvario. Tačno 28 nakon što ga je tata vodio na prvu utakmicu Oldama. Tačno u dan.
Prvi stalni posao našao je kao menadžer Halifaks Tauna u Nacionalnoj ligi gde je proveo tri godine. Bio je povezivan sa mnogim klubovima iz EFL-a tokom svog boravka u Zapadnom Jorkširu i konačno je dao otkaz i postao menader Beroua u maju 2022. godine. Izabrao je ovaj klub zbog projekta i rada na duže staze.
Berou je klub koji od 1972. godine nije bio u profu fudbalu sve dok ih Ijan Evat nije uveo 2020. godine. Prve dve godine samo su se borili za opstanak, a posao Pit Vajlda je bio da stabilizuje klub u Ligi 2. Što je uspeo završivši na 9. mestu prošle sezone. Osim toga imao je zadatak van terena, a to je da povrati izgubljenu vezu između navijača i kluba koja ja izgubljena tokom godina. Fudbaleri Berou putuju na domaće utakmice jer inače tokom nedelje žive i treniraju u Mančesteru.
Pit je uspeo da povrati tu konekciju sa navijačima pažljivim i planiranim pristupom. Eliot Njubi, fudbaler baš rođen u Berou, bio je jedan od mnogih koji su posetili lokalne škole i pričali sa decom i promena je ogromna. Pit i njegovi pomoćnici stalno pričaju sa navijačima i pitaju ih šta nedostaje ovom klubu zatim rade na tome. Svi žele napredak i on je itekako vidljiv.
Stvari na terenu gotovo da nikada nisu bile bolje jer je Berou cele sezone na mestima koja vode u plej-of. On je odavno prebacio taj cilj da bude stabilan četvrtoligaš. Stabilnost klubu svakako daju i tri lokalna biznismena koji razumno ulažu u svoj lokalni klub.
Berou nakon što bezmalo pola veka nije bio profi klub sada ima neke ozbiljne igrače u svojim redovima, bar za ovaj rang. Pre svih tu je Džejms Čester (35) momak koga se sećate iz Premijer lige dok je nosio dres Aston Vile i momka koji je odgrao svaki minut na mestu štopera u Velsovom pohodu do polufinala na EURO 2016. Tu su i dokazani napadači Kol Stokton i Dom Telford.
It’s that time of the week ⏱️
Enjoy 😉 #WeAreBarrow pic.twitter.com/RJGdT5mJfP
— Barrow AFC (@BarrowAFC) November 28, 2023
Trenutno su 6. i biće prava borba za plej-of u izuzetno ujednačenoj Ligi 2. Inače, najbolji rezultat u istoriji kluba je 8. mesto u trećoj ligi 1967-68 sezone.
