Kopa Libertadores – koliko ste upoznati i šta možemo očekivati?
Evropa je dobila svoje kontinentalno takmičenje za klubove 1955. i morala ga je ubrzo dobiti i Južna Amerika. Kopa Libertadores je nastao 1960. godine, a prošle noći (kod nas noći) počela je nova sezona, nova grupna faza ovog takmičenja.
Penarol iz Urugvaja bio je šampion prve dve godine i zajedno sa svojim gradskim rivalom Nacionalom bili su sila prve tri decenije. Zatim je došao Santos inspirisan Peleom osvojio ali se ubrzo posle povukao iz takmičenja. Putovanja su bila komplikovana i skupa, a u vreme pre novca od tv prenosa tako da nije imalo mnogo finansijskog smisla celo takmičenje.
Ali vremena su se promenila.
Podizanje ovog trofeja sada je prioritet za brazilske klubove i poslednjih godina stvorio se ogroman finansijski jaz između njih i ostatka kontinenta. Brazilci koriste finansijsku moć da povuku superstarove iz Evrope ali i da pokupe jagode sa šlaga iz susednih zemalja.
Zanimljivo da u večnoj tabeli Argentina i dalje ima najviše titula (25), ali Brazil brzo pristiže (23) s obzirom da su poslednjih pet osvojili i od tih pet čak tri su bila skroz brazilska finala. Urugvaj je treći sa osam titula, a nakon njega Kolumbija i Paragvaj po tri i još Ekvador i Čile imaju po jednu.
Independiente je najtrofejniji klub sa sedam titula i bez izgubljenog finala, a prati ih Boka Juniors sa šest. Penarol ima pet, zatim River Plejt i Estudiantes po četiri. Primetili ste još nikog iz Brazila nema?!? Brazil ima pet klubova sa po tri titule (Flamengo, Gremio, Santos, Sao Paulo i Palmeiras), a uz njih po tri titule imaju i Olimpija Asunsion i Nacional Montevideo. Najnesretniji klub je Kolumbijska Amerika De Kali koja je četiri puta dolazila do finala i sve ih izgubila.
Otkud Brazilu tolika prednost trenutno i kako je nastala?
Počnimo od brojčane prednosti. Zajedno sa kvalifikacijama ukupno 47 klubova učestvuje, a do grupne faze ostane ih 32 od kojih Bolivija, Kolumbija, Paragvaj, Peru i Venecuela imaju po dva kluba, Ekvador i Urugvaj po tri, Čile ima četiri, Argentina pet i Brazil čak sedam.
U toj kohorti Brazila koja ide na pohod po ovaj trofej su i trenutni šampion Fluminense i prethodna dva šampiona Flamengo i Palmeiras. Flamengo, šampion iz 2019. i 2022. opako je pojačao svoju ekipu i stvorio dugu klupu. Vodi ih sa klupe Tite, koji je vodio Brazil na dva prošla Svetska prvenstva.
Palmeiras koji je osvajao dve godine u nizu 2020. i 2021. ima na klupi Portugalca Abela Fereiru koji nosi reputaciju talentovanog mladog trenera a.k.a. „novi Žoze Murinjo“. Ubacite u ovu raspravu Atletiko Mineiro koji je osvojio dabl u Brazilu 2021. i Sao Paulo koji je naterao celu zemlju da se zaljubi u ovo takmičenje devedesetih. Plus Gremio i Botafogo i lako je pretpostaviti da će teško neko da stane na put Brazilcima i ove sezone. Ko bi mogao da ih zaustavi?
Argentina pati od osrednjosti!
Očigledni kandidati da zaustave Brazilce su Argentinci i konkretno River Plejt sa dugom klupom i talentovanom generacijom sa klupe predvođenom Martinom Demikelisom, bivšim štoperom Sitija. River je poslednji nebrazilski tim koji je osvojio titulu 2018. godine, a godinu dana posle su poraženi u finalu od Flamenga. Prvom finalu ovog takmičenja koje se igra na jednu utakmicu.
Ključno pitanje za sve izazivače je kako se braniti protiv enormnog napadačkog talenta koji imaju Brazilci? Podstrek za River je i to što se finale zakazano za 30.novembar igra u njihovom gradu i verovatno na njihovom stadionu, koji sada ima najveći kapacitet u celoj Južnoj Americi.
River se jasno izdvojio iz Argentine kao dostojan izazivač dok ostala četiri kluba ne mogu ozbiljno da zaprete. Cela liga je zapela u osrednjost što se vidi u nedostatku otpora komšijskim klubovima. Boka Juniors je stigla do finala prošle sezone ali ove ne učestvuju u takmičenju uopšte.
Kako stoji ostatak kontinenta?
Poslednjih godina najjači rival Brazilcima iznenađujuće je Ekvador. U poslednjih nekoliko sezona Barselona iz Gvajakila dva puta je dolazila do polufinala takmičenja. Sada još veća pretnja može doći od dva kluba koja dolaze iz Kita. Pogotovo jer se nadmorska visina u glavnom gradu pokazuje kao velika prednost.
LDU je savladao Fortalezu u finalu Kopa Sudamerikane prošle sezone što je pandan Ligi Evrope kod njih, a sada je tu i Independiente del Vale, mali klub koji se specijalizovao za proizvodnju talenata. Moizes Kaisedo je njihov produkt kao i mladi Kendri Paez koji će mu se pridružiti na Stamford Bridžu sledeće sezone.
Paragvajski Libertad i Ćero Porteno se poznati kao „ubice velikana“ dok je šampion iz 1991. Kolo Kolo u velikom padu. Njima su sada porasle nade jer se vratio „Kralj“ – Arturo Vidal.
Iako je Kopa Libertadores sada nejednaka borba bogatih i siromašnih uvek je zanimljivo ispratiti sve jer sam kontinent daje draž. Putovanja na gostovanja mogu biti daleka i klimatske varijacije mogu uticati na znatne prednosti domaćeg terena.
Sigurno će biti posrtanja velikana jer dok ovo pišem odigrano je tek pet utakmica među kojima je Gremio pukao na gostovanju u Boliviji, LDU Kito u Peruu, a Flamengo je remizirao u Kolumbiji.
Ko će proći grupu i ko će se suprostaviti se Brazilskim velikanima?
Ostaje da vidimo.
