Procvat „Inijeste iz Stokporta“ – Više nije mali dečak, već lider Mančester sitija!

“Phil Foden, he’s one of our own“ – pesma koja će se verovatno još dugo godina oriti „Etihadom“. Maleni dečak koji je nosio nadimak „Stokportski Inijetsa“, više nije mali, već je postao pravi superstar i vođa Mančester sitija.

Foden je doživeo ogroman napredak od kako je debitovao u Ligi šampiona protiv Fejnorda 2017. godine. Rođen 28. maja 2000. godine, bio je drugo najstarije dete od pet koliko imaju gospodin Fil Foden Senior i gospođa Kler Roulends. Primetićete da nosi ime po ocu, te je u porodici dobio nadimak Roni, kako ne bi dolazilo do zabune. Ono što je zanimljivo jeste da je Fil Senior bio navijač Mančester junajteda, dok je majka Kler bila „građanin“. Tako je maleni Fil veoma brzo zavoleo Siti i sve što ima veze sa nebesko plavom bojom.

Porodica je živela u Edžliju, odnosno samom centru Stokporta koji pripada okrugu pod nazivom „Greater Manchester“ ili „širi Mančester“ kako bi smo mi rekli. Nedaleko od njihove kuće nalazio se stadion Stokportov stadion – „Edžli Park“. Fil je tu provodio sate igrajući se na terenu pored stadiona. Njegova majka ga je opisala kao „najjefitnije dete ikada“.

–Nema igrica, nema igračaka, ništa… Samo fudbal – rekla je Kler za „Dejli Telegraf“.

Tako je i dobio šansu u akademiji Sitija. U njegovoj školi je organizovan turnir gde je glavni skaut Teri Džon primetio Fodena i pozvao ga da se pridruži „građanima“. Hteli su ga u tom trenutku i Liverpul i Mančester junajted, ali srce je znalo da je Siti pravi izbor. Porodica nije ni terala Fila da razgovara sa drugim akademijama.

Po prvi put se na klupi seniorske ekipe pojavio u decembru 2016. godine kada ga je Pep Gvardiola pozvao na meč Lige šampiona sa Seltikom. Njegova „eksplozija“ se dogodila ipak 2017. godine na Svetskom prvenstvu za momke do 17 godina gde je bio jedan od ključnih igrača u osvajanju titule sa Engleskom. Iste godine je osvojio i nagradu za najboljeg mladog igrača, dok je „Bi-Bi-Si“ proglasio za „mladu ličnost godine“. U novembru 2017. je debitovao protiv Fejnorda, sa brojem 47 na leđima. Njegov deda Volter je imao toliko godina kada je preminuo i to je ujedno broj koji ima istetoviran na vratu.

Nakon toga, Foden je samo nastavio da ide ka gore. Postao je najmlađi osvajač premijerligaške medelja sa nepunih 18 godina 2018. godine, a svega godinu dana kasnije je osvojio i drugu titulu. Iste sezone je postao najmlađi strelac u istoriji kluba u Ligi šampiona, kao i najmlađi Englez koji je tresao mrežu u nokaut fazi elitnog evropskog takmičenja-

Pljuštale su pohvale, a Pep Gvardiola ga je opisao ka najtalentovanijeg igrača kog je ikada video. Poprilično jaka izjava uzimajući u obzir da je isti menadžer radio sa Lionelom Mesijem u najboljim danima. Uprkos svoj pažnji koju je dobijao, uspeo je da ostane „na zemlji“, a u tome mu je dosta pomogao i španski trener na klupi.

Možda se činilo u prethodne dve ili tri godine da Foden stagnira, da mu Gvardiola ne daje dovoljno prostora, ali ako neko zna kako se doziraju igrači i kako se ubacuju u pravu i potrebnu formu, to je onda jedan od najboljih trenera u istoriji, zar ne? Zato je Fil bio strpljiv, sedeo na klupi kada je potrebno, menjao pozicije i ispunjavao sve što se tražilo od njega. Zato Foden ove godine ima možda i najbolju sezonu u karijeri, a Pep je za uzvrat dobio najbolju verziju „Inijeste iz Stokporta“.

Ima nešto u tome kada gledate igrača kako igra za klub za koji navija od rođenja maltene. Nema sumnje da će Rodri, De Brujne, Dijaš i svi ostali dati 100 posto sebe za Mančester siti, ali Filu „građani“ predstavljaju nešto mnogo više i zato svaki njegov dodir lopte, pas i gol, navijača pozdravljaju sa ogromnim zadovoljstvom. Na kraju, nije bez razloga Fil Foden „one of our own“.