Top 5 utisaka – Siti zreo da preda tron, Žeremi Doku, zaista? O Deklane, majstore!

Novi derbi, nova drama, trka za titulu i dalje otvorena – Mančester Siti i Arsenal odigrali su bez golova, koji su jedino nedostajali danas.

Bez neke uvodne filozofije, odmah prelazim na svežih top 5 utisaka sa Etihada.

Arsenal se više ne plaši Sitija, Siti treba da se plaši i Arsenala i Liverpula

To što je Siti dominirao većim delo susreta nije neočekivano, vrhunska stvar koju je Mikel Arteta učinio jeste što je svoje igrače naučio da „pate“, da odolevaju napade i svedu ih na minimalnu opasnost po gol Raje. Siti je imao opasnu šansu preko Akea u prvom poluvremenu i možda nijednu u drugom poluvremenu iz kategorije „zicera“ ili jedan nivo ispod. Kada se podvuče crta, Siti je bio bolji, ali to nije neka mera, posebno ako se uzme u obzir još jedan frapantan podatak – Siti je od mogućih 12 bodova protiv Arsenala i Liverpula osvojio samo tri, što je ubedljivo najmanje u eri Pepa Gvardiole. Siti je oba puta remizirao sa Liverpulom, te je poražen na Emiratima u prvoj utakmici i to je njegov bilans, uz samo dva data gola, oba Liverpulu i NIJEDAN Arsenalu, što se ko zna kada dogodilo u modernoj eri. Arteta je odlično postavio utakmicu, štoperski tandem Saliba-Gabrijel definitivno je najbolji i najkonstantniji ove sezone i sigurno najzaslužniji za bod Arsenala. To je najviše i doprinelo sledećem utisku, a on je – Erling Haland.

Kada Siti pati, Haland se uglavnom ne vidi

Smešno zvuči reći da igrač koji je oborio sve rekorde za manje od dve godine, nestane u derbijima. Napatio se nedavno sa Van Dajkom, danas je naleteo možda i na jači zid Saliba-Gabrijel. Haland se tukao i tukao, rveo sa štoperima, probao da iznudi neke faulove, da bude martinela svojim igračima ili da otvori prostor, ali sve oko njega bila je statistička nula. To ne menja činjenicu da je strašan napadač i predator, ali ipak deluje da kompaktan sistem može da ga neutrališe i svede njegov njuh za gol i na ispod minimuma. Lako je posle bitke biti general, ali mislim da je Hulijan Alvarez morao danas da dobije minutažu.

Žeremi Doku – najnetipičnije pojačanje u karijeri Pepa Gvardiole

Toliko predispozicija, toliko malo pameti. Strašno je gledati Žeremija Dokua, jer je proporcija 1:1 da će nešto uraditi driblingom i da će potom isti pokvariti sledećim smotanim potezom. Doku, takođe smešno zvuči, jezivo je opasan u igri jedan na jedan i jednako bezopasan kada napravi taj višak. I još smešnije je reći da takav igrač nema dovoljno dobru tehniku, ali Doku je zaista nema. Imao je nekoliko situacija gde je prvo morao da donese bolje odluke, a potom i kada ih je već doneo, da ih je barem bolje realizovao. Doku je poput onih igrača koje kada ste bili mali, sigurno ste i vi imali takvog – „pusti ga da prođe i da te pretrči, nema šanse da da gol/asistira kako treba“. Sigurno da će Doku u nekim manjim utakmicama strašno pumpati svoje statističke parametre, pa i upisivati asistencije, više nego golove, ali on nikada ne sme da bude Pepov starter u ovakvom tipu utakmica. Upravo zato i smatram da je Alvarez morao da dobije šansu na utakmici. Doku je nekako tempirana bomba za koju nikako ne znaš kako i kada će eksplodirati i na čiju štetu. Kada smo već kod Dokua i Pepovih letošnjih pojačanja, onda je jasno i da nije doveo zamenu za Ilkaja Gundogana i da to nije ni Mateo Kovačić, a naravno da nije ni Mateus Nunjes.

Deklan Rajs – najbolje pojačanje u modernoj eri Premijer lige

– Deklan Rajs nas je letos odbio, nije želeo u Siti ni za svo blago ovog sveta – rekao je Pep uoči ove utakmice i priznao da je želeo Rajsa da upari sa Rodrijem. Taj posao bi verovatno upropastio Premijer ligu. Srećom po fudbal i zanimljivost Premijer lige, Rajs je ostao u Londonu i iz Vest Hema otišao u Arsenal. Iz meča u meč, iz derbija u derbi, Rajs pokazuje da je igrač za velika dela, da ume da radi sve što je potrebno za kompletnu „šesticu“ i nije ni čudo što su se letos za njega otimali i Tomas Tuhel, Pep Gvardiola, i Erik ten Hag, koji baš nije imao nikakve šanse da ga ubedi da dođe u Junajted. Rajs je bio to potrebno pojačanje da se Arsenal unapredi u odnosu na Granita Džaku, što će ga učiniti takmacem za titulu do samog kraja sezone. Možda je Arsenal neće osvojiti ni ove godine, ali sa ovakvim Rajsom može da napada sve trofeje u godinama koje dolaze.

Sudija Tejlor zaboravio da ima kartone u džepu

Malo ko je verovao da će Entoni Tejlor suditi na nivou ovakav meč. Iako nije pravio kardinalne greške, bilo ih je dovoljno. Pre svega, neverovatno je da je u onako rovovskoj bitki prvi žuti karton, od samo dva, pokazao u 67. minutu i to za najveću glupost. Žezus je sasvim sigurno mogao i ranije da dobije karton, bilo je tu još materijala, Saka je gazio igrača i pravio faul u opasnoj zoni i da ne nabrajam sve situacije. Dobra stvar jeste što je Tejlor pustio malo jaču duel igru, ali je komotno mogao da podeli neke kartone, što bi definitivno uticalo na tok utakmice. Naravno, ovakvo izdanje Tejlora slavi Liverpul, koji je sasvim sigurno dupli pobednik dana, jer je preokrenuo Brajton i potom gledao kako Siti i Arsenal gube bodove.

Pitamo vas posle ovog derbija – ko je najbliži tituli i slažete li se da je to Liverpul?