Evropa kažnjava „prekombinovanje“ – Ovo su razlozi košmarne sedmice za Engleze
Košmarna nedelja za premijerligaše u Ligi šampiona.
Nijedan tim nije pobedio, a nije da nije bilo favorita, na kraju utisak je da je Njukasl jedini bio na visini Lige šampiona, ali im se sreća na kraju nije osmehnula.
Siti i Totenhem su poniženi u Madridu, Arsenalu je možda malo i poklonjen penal, Čelsi je primio petardu u Parizu, iako je po igri ipak zaslužio više, dok je Liverpul bio – Liverpul.
Koji su razlozi i šta kažu mediji i analitičari po mrežama?
Jedan od dobrih zapažanja jeste da su mnogi treneri „izmišljali“ toplu vodu i da su izabrali pogrešan trenutak za rotiranje i kombinacije koje pre nisu koristili.
Osim Arsenala i Liverpula, koji su izveli očekivane formacije i sastave, iako im to nije donelo rezultat, ostali su imali nepotrebne promene.
Prvi – Pep Gvardiola. Trio Doku – Semenjo – Savinjo nikada nije igrao zajedno iza Erlinga Halanda. Pep je poklonio Realu prvo poluvreme jer je izabrao igrače koji ne umeju da igraju između linija i da traže slobodan prostor tamo gde je Real najslabiji. Pep je odigrao baš onako kako je Arbeloa želeo – predvidivo. Iz nekog razloga, Pep je mislio da je Trent klinac iz osnovne koga će Doku eto tako samo ako dobije loptu proći svaki put i asistirati za gol. To mu je bilo ključno. Semenjo u sredini je bio igrač manje čitavo prvo poluvreme. Odluka da imaš tri krilna igrača, a ostaviš samo dvojicu veznih, protiv Arbeloe koji je sa petoricom vezista jasno stavio do znanja kako će igrati – doslovno najgore poluvreme odluka Pepa Gvardiole.
U Madridu je očajne odluke vukao i Igor Tudor, o čemu smo već pisali. Upropastio je karijeru jednom perspektivnom golmanu, svoju ekipu je mentalno dotukao i ne deluje da su Sparsi tim koji može da opstane ako se baš nešto ne promeni. Ne deluje da je Tudor čovek koji ume to da uradi.
I tu je za kraj – Lijam Rosenior. I on je odlučio da promeni golmana, istina, Robert Sančez je imao svojih „bisera“, ali nije ni Filip Jorgensen golmančina. Posebno ne za igru nogama. Samo 15 minuta pre kraja bilo je 2:2, što je odličan rezultat. I onda Jorgensen poklanja loptu za 3:2 i sve se prosipa i odlazi u petardu. Poslednji gol je kolektivna greška, već je bio kraj meča, Čelsi je mogao da sačuva barem dva gola zaostatka, odlučio je da igra presing, PSŽ je to iskoristio, ali je na kraju opet Jorgensenu prošla lopta kroz ruke.
Iako nije direktan krivac, mogao je da se iskupi jednom dobrom odbranom i da sačuva makar tih 4:2.
Čak je i Edi Hau povukao neke čudne poteze, pošto su i Entoni Gordon i Nik Voltemade ostali na klupi, ali je Barselona imala svoju najlošiju noć u eri Hansija Flika. Umor je bio evidentan, a Njukasl je bio bolji i zaslužio je pobedu, koja im je izmakla i sada ih na Kamp nou čeka mnogo teži posao.
Još koja crtica o Arsenalu i Liverpulu koji su na papiru bili jedini favoriti.
Liverpul je bio loš, iako je imao šansi, ali Galata je tim protiv kog je nemoguće ne stvarati šanse. I izvesno je da će Liverpul proći dalje, ali tamo baš i nema čemu da se nada protiv odmornijeg Pari Sen Žermena, kome domaće prvenstvo ne stvara takav pritisak kao Englezima.
Arsenal?
I Leverkuzen je tek šesti u Bundesligi, daleko su od one ekipe koju je vodio Ćabi Alonso, a pritom su otišla dva glavna igrača – Džonatan Ta i Florijan Virc. I Arsenal nije odigrao ništa, nula. Na kraju ih je sudija častio penalom koji je Maduekeu bio jedini u planu čim je prešao liniju šesnaesterca. Čak i da Arsenal prođe, namučiće ih i Bode Glimt, a sve to može da utiče na finiš onog što im je sigurno najvažnije – borbu u Premijer ligi.
Sve u svemu, utisak je da niko ne da ne može da kaže da će proći, nego da svima gori. Totenhem, Siti i Čelsi su vrlo verovatno već ispali, Liverpulu bi bilo bolje da ne primi neku frljoku u revanšu, a Arsenal ako bude igrao kao u Leverkuzenu, bolje da ispadne i da se fokusira na Premijer ligu i domaće kupove. Hrabroj Njuki šta Bog da ako Barsa na Kamp nou bude bila odmorna i agresivna kao protiv Atletiko Madrida u Kupu kralja.
