Mikele, osvojićeš titulu, ali nikada nećeš biti kao Ser Aleks, Profesor Venger ili učitelj Pep
Mikel Arteta je enigma modernog fudbala. Bez dileme odličan taktičar, ali dalek je put od odličnog taktičara u ovakvom klubu koji mu je pružio sve i dao višegodišnju podršku do titule velikog trenera.
Mikel Arteta nema onu stvar koja je nužna ako sjajni taktičari i menadžeri žele da postanu najveći treneri. Jer, oni najveći postali su to jer su – rizikovali. Kada niko drugi nije smeo, kada su smislili nešto novo što niko drugi nije smeo da isproba i kada su, što je najvažnije – ubedili sve svoje igrače da im slepo veruju na tom putu. Mikel Arteta će osvojiti titulu u Premijer ligi, možda čak i Ligu šampiona pa potom još nekoliko trofeja, jer će dobiti poverenje Arsenala u godinama koje dolaze, ali njega želimo da svrstamo među one najveće koji su osvajali trofeje. Kao što su recimo – Aleks Ferguson, Arsen Venger pa kasnije Jirgen Klop, Pep Gvardiola.
Mikel Arteta vrlo verovatno ima sve predispozicije da stane rame uz rame sa njima, ali neće uspeti ako nastavi ovim putem. Baš kao što je rekao i naš Burazzer Kecko – Arteta je ziheraš.
Ima najbolji tim u Premijer ligi, za čiju je izgradnju dobio i dovoljno vremena i novca, neki bi rekli i previše i onda je dočekao tu godinu. Da on bude najjači, da svi ostali budu daleko od svog najboljeg nivoa. I početkom januara ima šansu da pobegne na nedostižnih +8 u odnosu na učitelja Pepa i da na kraju krajeva – Redsima odgovori na onaj poraz početkom sezone i pokaže ovom kombinovanom timu da nemaju šta da traže u trci za titulu.
I nemoguće je da to ne kažemo i ovde naglas, ali da li bi bilo koji trener u ovoj eri modernog fudbala dobio toliko vremena, poverenja i novca kao Mikel Arteta? Pa, Enco Mareska nije dobio poverenje posle dva trofeja, Ruben Amorim bi se sigurno borio za neke trofeje da je dobio sedam godina i toliko pojačanja u Junajtedu, na kraju – pa sigurno da bi i Arne Slot osvojio još nekoliko trofeja da dobije sve te uslove u Liverpulu u narednim godinama. Da ne pominjemo i neke ranije trenere koji nikada nisu imali takav luksuz kakav je Arteta imao i ima u Arsenalu.
I nikad jači Arsenal, u nikad boljem momentumu, dan nakon što je Pepov Siti vezao treći remi i kada ti je sve nacrtano za jednu od najvažnijih pobeda na putu ka tituli, ti si kukavica. Fudbal bez rizika, bez zabave, bez uzbuđenja, čista „sigurica za dovoljan bod u trenutku kada već imaš +5.
I to je čak stav i velikog broja navijača Arsenala, koji jesu zadovoljni, kako da ne budu, ali osete da ovaj Arsenal iako ima sve predispozicije da bude i kao Vengerov, nije baš do kraja takav kakav bi oni želeli da budu.
Naravno, uvek možete da imate stav – brate, imamo 49 bodova, Siti je osakaćen povredama i tek će da bude u problemu, osvajamo titulu posle više od pola dosadašnjeg Dućinog života i mi sad kao tu nešto nismo zadovoljni.
ALi, ovde nije stvar uopšte u tome, jer isto tako neko će odgovoriti – čekali ste sedam godina da biste na kraju titulu osvojili kada je Pep na svom minimumu, kada je Čelsi u kanalu, kada je samo pitanje trenutka kada će trenera smeniti i Liverpul i na kraju krajeva – kada vam je i Aston Vila među rivalima za titulu. Eto vam takva titula posle sedam godina.
I ne smete shvatiti pogrešno, titulu su osvajali preružno Antonio Konte, Žoze Murinjo, pa i Jirgen Klop ju je dočekao kada je Pep bio u najvećem kanalu, svaka se piše i to na kraju pamti.
Ali, priznaćete da smo od Artete i njegovog Arsenala očekivali da budu lepršaviji, ubitačniji, da bace rukavicu svim ponajboljim ekipama u Premijer ligi u modernoj eri, a dobili smo onakav meč od sinoć.
Ta utakmica umnogome opisuje i definiše Artetin trenerski stav, iz čijih okvira će morati da izađe ako želi da se u istoriji Premijer lige meri sa velikanima kao što su – Fergi, Profesor Venger, Pep Gvardiola.
Mikele, poslušaj savete debelog Austrougara iz Šida i našeg dragog burazzera – Izađi, napij se, skini se go kada puste tvoju pesmu, reci ovoj do tebe da je top riba, ne budi Boškić i dođi kući u zoru iako sutra moraš na posao. Ukratko – ne budi sisica.
