Neka te mrze Mikele i treba da te mrze

Probao je Arsenal da bude atkrativan i lepršav na svim frontovima, ali to se do sada nije slavno završavalo. Tako su u severnom Londonu prihvatili da moraju da budu dosadni, ali i brilijantni u tome kako bi pokorili Evropu.

Mikel Arteta je doktorirao „dosadno savršenstvo“ nakon što je Arsenal na 14 mečeva u Ligi šampiona sačuvao mrežu čak devet puta. Poslednji doktorski rad španskog trenera stigao je u polufinalu evropskog takmičenja, gde su „tobdžije“ sa 1:0 savladale Atletiko Madrid i plasirale se u prvo finale nakon 20 godina.

Kažu da je lepota u očima posmatrača, ali se svi možemo složiti da je Arsenalova igra u eri Mikela Artete daleko od lepog. Španski stručnjak je stvorio defanzivnu mašinu koja funkcioniše savršeno. Umetnost Arsena Vengera je zamenjena konstantnim trčanje, presingom… To nije „žoga bonito“, ali ako pitate navijače londonskog tima postoji nešto prelepo u tome kako njihovi miljenici sprovode Artetine zamisli na teren. Uostalom, zar nije prelepo kada vaša ekipa primi samo šest golova na putu do finala?

Deluje da je ovaj Arsenal stvoren baš za uslove koji su potrebni za osvajanje Lige šampiona. Neki bi rekli da pobednike na najvišem nivou krasi ultra napadački talenta i velike zvezde, ali na ovom nivou prevagu donose taktičke odluke, broj grešaka i način na koji se tim nosi sa pritiskom. Kada pogledamo istoriju osvajača Lige šampiona, gotovo svi su se na neki način prilagođavali datom trenutku kako bi stigli do trofeja.

Setimo se Žozea Murinja i njegove defanzive. Rafa Benitez je osvajao evropske trofeje sa Valensijom, Liverpulom i Čelsijem je je znao kako da pripremi ekipu za završnicu turnira. „Tripleta“ Mančester junajteda i 1999. godine može biti izuzetak jer su „crveni đavoli“ imali takav napadački potencijal da prosto niko nije mogao da im parira. Međutim, za evropski uspeh od 2006. godine pa na dalje zasluge beru i Nemanja Vidić, Rio Ferdinand, Edvin van der Sar. Kao i „radilice“ iz veznog reda poput Majkla Kerika, Park Đi Sunga i Derena Flečera.

Arsenal se često nalazio na drugoj, gubitničkoj strani i to uglavno jer Venger nije mogao da se „natera“ da promeni stil u pojedinim momentima. Mikel Arteta nema taj problem i svestan je šta je potrebno za osvajanje evropskog trofeja. Čini se da je proučavajući istoriju kluba pronašao savršenu formulu za trofej jer je nešto slično donosilo uspeh „tobdžijama“ ranije.

Londonski tim je jedini evropski trofej osvojio 1994. godine kada je u finalu Kupa pobednika kupova pobedio Parmu 1:0. Ekipu je sa klupe vodio Džordž Grejem, arhitekta defanzivne linije koju su predvodili Toni Adams i Stiv Bold. Grejem je često znao da četvroku pozadi pretvori u petorku, kada bi Martina Kiona ili Stiva Moroua spustio nazad kako bi igrali „flaster“ na protivničkoj „desetki“. Arsenal je tako zatvarao prostor i čekao idealnu priliku da iskoristi grešku protivnika.

Mnogima se ovakav pristup neće svideti. Šta više, otvoreno će istaći kako mrze fudbal koji igra Arsenal i kako mrze Mikela Artetu zbog načina na koji postavlja utakmice. Neka te mrze Mikele i treba da te mrze.

Kobi Brajant je govorio: „Hejteri su dobar problem. Niko ne mrzi dobre. Svi uvek mrze najveće.“ Ti ćeš Mikele, ako nastaviš ovako, biti sigurno jedan od najvećih.