„The end is near“ – Pep za volanom autobusa, šta može da pođe po zlu?

Dočekali smo i to – 21. septembar 2025. godine kada je Pep Gvardiola rekao sebi – „vreme je da se promeniš“.

I nije bitno da li je to nabolje, ili nagore, o tome mogu da diskutuju svi i niko se neće složiti. Ali, činjenica je da Pep Gvardiola više nije mogao da se nadmeće onako kako oduvek želi, postao je previše ranjiv i sada je morao da okrene novi list.

Ukratko, ovo je suština:

Pep više nema golmana-libera, jer Donaruma je sve samo to nije.

Pep ima klasičnog napadača, sa Halandom je odustao od svog stila sa „lažnim devetkama“.

Pep troši vreme.

Pep uvodi defanzivca umesto napadača i brani se sa petoricom igrača.

Pep čuva rezultat.

Pep završava meč sa rekordnim posedom lopte od 32,8%.

Šta nam to govori i zašto je Pep odlučio da tako igra?

Pa, prvo, pogrešno je reći da je odlučio – On. Jer, više će biti da je Mikel Arteta odlučio da jednog leta razbije kasu, da odradi prelazni rok i sastavi tim koji može ovako da se nadmeće sa najboljima poput Pepa.

Arsenal je pre samo godinu dana, septembra 2024. godine autobusom branio vođstvo od 2:1, da bi primio gol u nadoknadi od Stounsa za 2:2.

Samo godinu dana kasnije, sve se okrenulo, a Pep i Arteta zamenili su uloge. Arsenal je kružio kao nekada Siti, dao je gol u nadoknadi i ukrao bod, baš kao što ga je pre godinu dana ispustio.

Mnogi se danas pitaju da li Pep ima krizu identiteta, kako je prihvatio da se menja, kada je oduvek govorio da „neće odustati nikada od svoje filozofije“?!

Pa, pre svega, mi koji ga pratimo od Barselone B, možemo samo da kažemo „Hvala Bogu da je skontao“. Pep je izmislio i nadogradio neki krojfovski fudbal i u tome su svi ili barem mnogi – počeli da ga slede.

Danas, kada Arsenal i Liverpul završe daleko bolji prelazni rok nego što je to uradio Siti, epilog je ovakav. Siti više nije i neće biti dominantna ekipa i Gvardiola je to morao da prihvati.

Parkiranje autobusa je bilo jedino logično rešenje u ovom derbiju. Dao je gol na vreme, iz jedne netipične direktne akcije i tri dodira i bio je blizu pobede.

Da je pobedio, prozivali bi ga da je to uradio onako kako je govorio da nikada neće raditi. Doduše, govore to i danas, da je kažnjen zbog parkiranja autobusa i da je Arsenal zaslužio barem bod. I to je istina.

Kao što je i istina da je Pep toliko puta ostao poražen, kada je to najmanje zaslužio. Sećate se dvomeča sa Realom prošle godine?

No, suština je u tome da će budućnost fudbala biti zabavna ako Pep povremeno odluči da se ne kocka i da čuva rezultat. Bio bi fudbalska definicija Don Kihota da je posle onakve prošle sezone tvrdoglavo nastavio da igra svoj fudbal – visoko, na posed, napadački.

Kada su ga ostali treneri sledbenici sustigli i kada je shvatio da više ne može da im pobegne kao nekada, najpametnije je što je odlučio da se malo promeni.

Šta mislite, da li bi Žoze Murinjo danas bio završen kao što jeste da je nastavio da evoluira kao što nije?

Fudbal, braćo, opet igraju mnogi bogati i jaki. Ako ništa, više neće pljuvati Pepa da je opet potrošio milijardu i ništa. Sada troše i ostali i moraju opet da stigne – Pepa.

Biće ovo lepa sezona i biće lepo gledati Pepa u narednim godinama kako se bori sa anđelom i đavolom na svojim ramenima. Jedan mu kaže „svi u napad, jedan je Hase“, a drugi „sedi tu, parkiraj bus i pobedi“…