Jokanović za EF (II): O Fulamu, Mitru, engleskoj fudbalskoj kulturi, reprezentaciji Srbije…

Nakon Votforda, Jokanović je u Čempionšipu vodio Fulam gde se zadržao mnogo duže.
„Kotidžere“ je vodio prvo do opstanka, zatim do plej-ofa i kruna njegovog mandata je došla u
trećoj sezoni kada se plasirao u Premijer lige. Pre svega toga, srpski strateg je vodio Makabi iz
Tel Aviva do plasmana u Ligu šampiona.

„Nisam ja stao, ja sam bio u Makabiju između Fulama i Votforda, gde smo ušli u Ligu šampiona.
Onda se u jednom momentu pojavila ta varijanta i ja sam to malo isforsirao. Mislio sam da
ćemo pre ući u Kup UEFA (Ligu Evrope), a ne u Ligu šampiona. Kad je prošlo tih šest meseci,
pojavila se ta varijanta i dosta sam ja to isforsirao da se desi i da se vratim. Ta prva sezona je
bila teška. Bili smo osam bodova od plej-ofa. U Čempionšipu izgubiš tri utakmice u sedam dana i
pljusneš dole. Na kraju smo završili 10 bodova od opstanka, dosta dole. Mislio sam da će biti
lakši posao zbog iskustva sa Votfordom, ali bilo je to dosta turbulentnih meseci. Na leto smo
doveli neke druge ljude, počelo je da se igra onako kako smo mi želeli. Te prve godine smo mi
igrali baš dobar fudbal. Ispali smo na neki čudan penal protiv Redinga i nismo igrali finale plej-
ofa. Sledeće godine čak i nismo počeli dobro, negde u novembru smo bili 14, 15. ili 17. Posle
neke utakmice sa Sanderlendom kad smo izgubili, a koju oni nisu dobili godinu dana na
njihovom stadionu, ušli smo u seriju od 23 utakmice bez poraza. Bili smo blizu da uđemo
direktno, nismo uspeli, te smo išli u plej-of“, objasnio je Jokanović u kratko svoj period u
Fulamu.

Aleksandar Mitrović je bio možda ključan u sezoni kada je Jokanović vodio londonski klub do
plasmana u Premijer ligu. Mitrović je na zimu došao kao pozajmljen igrač na poziv srpskog
trenera.

„Mitrović je tražio da igra jer nije igrao u Njukaslu. Imao je varijantu da ide u Anderleht i
poslednjeg dana smo se čuli ujutru. Kaže mi on ’Šefe, ja idem u Brisel.’ Rekoh dobro ako se
nešto okrene, zovi. Znao sam ja pre nego što se on javio da dolazi. Mi smo se čuli preko
whatsapp-a, a oni su mislili da smo pričali preko snapchat-a. Njima je bilo zanimljivo to ’Vidi
ovaj čim se služi…’ Rekoh ne znam ja ni šta je to. Mitar je posle dao 12 golova. Mi smo dosta
dobro gurkali, ali nismo davali golove. Tu je on dao veliki doprinos. On je bio taj igrač koji je
falio. On je izgubio jednu utakmicu u Čempionšipu od Birmingema u poslednjem kolu. Zbog toga
nismo bili drugi nego smo u plej-of otišli. Mada, Kardif je odigrao nerešeno, da smo mi dobili,
verovatno bi i oni dobili. Sve se to gleda, sluša. Mi smo već u 30. minutu gubili 2:0. Tako da su
imali siguricu da su remijem ušli.“

Baš u to vreme je došlo i do ozbiljnijeg praćenja Čempionšipa u Srbiji. To je osetio i Jokanović
koji zajedno sa Mitrovićem hitao ka elitnom rangu engleskog fudbala.

„Mogu da te slažem, ali ne znam da li je neko bio u Čempionšipu pre mene iz našeg ambijenta.
Posle je bio Darko Milanič, onda je posle bio (Vladimir) Ivić, (Veljko) Paunović… Pre mene niko nije bio u Čempionšipu. To je njihova jako lokalna liga, jako je teško da se iz našeg ambijenta
pojaviš tamo.“

Skot Parker možda nije previše omiljen u Srbiji jer Aleksandar Mitrović nije previše igrao kod
njega, ali Jokanović je imao izuzetno pozitivno iskustvo sa aktuelnim trenerom Barnlija. Šta više,
samo reči hvale je imao za njega.

„Skot Parker je bio kapiten, a meni je bio posle pomoćnik u Fulamu. Kad smo ušli u Premijer ligu
onda se on vratio. Rekao sam mu bolje ti je ovde sa mnom, kad odem ja bićeš ti trener i tako je i
bilo. Ima promociju sa Fulamom, ušao je sa Bornmutom i sad ima priliku da uđe (u Premijer lig).
On je odličan momak. Bio je kapiten engleske reprezentacije. Kada sam ga ja zakačio bio je sav
ispovređivan, ali je trenirao i igrao za primer drugima.“

Engleska je kolevka fudbala i upitali smo Jokanovića da nam dočara šta je to što izdvaja Engleze i
njihove lige od ostatka sveta.

„To je za njih tradicija i religija. Svako selo ima svoj tim. Ja sam takođe bio u Šefildu. To je grad
od 500.000 ljudi, ali kad dođe ta utakmica njih 30.000 dođe nebitno da li je Premijer liga,
Čempionšip ili bilo šta drugo. Pre svega je do tradicije. Ovde svi navijaju za Čelsi, Arsenal… Oni
ne navijaju za te velike klubove. Oni navijaju za Votford, za Šefild, za Bolton… To se za njih nikad
neće promeniti. To je u našem ambijentu nezamislivo. Međutim, to su ipak različite fudbalske
kulture. Oni vole fudbal više nego pobedu. Kod nas se voli pobeda i ljudi se okreću ka
pobedniku. Oni su takvi da je deda tradicionalno navijao za Lejton Orijent i on dolazi tu i gleda.
Posle se uz uspeh naravno skupljaju neki ljudi. Kad dođeš u kafanu u Novi Sad, svi ili vole Siti, ili
vole Čelsi ili Liverpul. Jedino Dimitrije Banjac voli Vimbldon“, govori Jokanović.

Kada je u pitanju najskoriji rad u Engleskoj, Jokanović je vodio Šefild Junajted. Došao je pred
početak sezone, ali je uprava odlučila da se rastane sa njim već nakon nekoliko meseci.

„Vidi, to je čist fudbal. Uzeo sam Šefild jer su imali dobru ekipu i mislio sam da mogu da uđem
sa njima u Premijer ligu. Oni su tradicionalna ekipa koja je igra sa tri pozadi, a ja sam to pokušao da okrenem u neku drugu formaciju. Bez pojačanja i bez ičega. Sećam se da smo u Španiji dobili neki klub sa Gibraltara, nakon čega nas je zahvatio kovid. Nismo ni trenirali, ni igrali utakmice 15-20 dana. Nakon toga nam je ostala samo jedna pripremna utakmica sa Donkasterom koju smo dobili 4:0 i praktično bez priprema ušli u sezonu. Onda je krenula sezona – ona klasika, Čempionšip od 90. do 98. minuta se mnogo toga dešava. Te izgubimo 0:1, te primimo 1:1. Nisu išli dobri rezultati. Ekipa je želela promene, ali nije mogla da prati to. U jednom momentu sam ja pokušao da se vratim u taj sistem koji su oni igrali. To je veliki klub sa mnogo navijača i rezultati nisu bili očekivani. Bez priprema smo naglo ušli u sezonu. Tada su tek izašli iz Premijer lige i hteli su odmah da se vrate. Ta neka nagla promena njima nije prijala. Počeo sam i ja da se vraćam na to što je bilo pre mene, ali tad smo imali već neka ’varničenja’. Bila je internacionalna pauza 15 dana i to se otprilike vidi kad će da se desi. Međutim, sledeću utakmicu protiv Redinga smo dobili i oni su napravili tu odluku. To je njihov biznis, šta da se radi, ali je bio neobičan tajming.“

U Šefild junajted je tog leta stigao i Morgan Gibs Vajt, sadašnji član Notingem Foresta. Jokanović
je takođe izdvojio i Ilmana Endiaja

„Nisam ja njega detektovao, on je bio već detektovan igrač. U Vulverhemptonu se on
pojavljivao, ali nije imao dovoljno prostora. Videlo se da je on drugačiji. Od tih igrača koji su mi
ostali u sećanju je bio onaj (Ilman) Endiaje. On je bio Šefildov klinac, ali iz nekog razloga nije
mogao da dođe do dogovora sa njima. Ja sam želeo da on tu bude. To je bilo neko turbulentno
leto gde klub i on nisu mogli da nađu zajednički jezik, dok u jednom momentu nisam presekao i
rekao ajde ti na treninge sa nama i vrlo brzo sam mu dao šansu. Ovaj mali je bio naš, dok Gibs
nije, zato ga i spominjem. Gibs je bio pravi profesionalac, videla se želja i kvalitet. Odmah se
videlo da će biti prava pozajmica za nas. Taj period dok sam bio tamo on je bio jedan od glavnih
igrača.„

Razlika između Čempionšipa i Premijer lige je svake godine nekako sve veća iako drugoligaši
dobijaju dobar novac za promociju, a Jokanović je imao priliku da to i lično oseti.

„Sve je skupo. Taj novac u tom takmičenju i nije neki novac. Ti dobiješ 100 miliona sa nekim ko
ima 400. Ti si uvek duplo ili troduplo inferioran i prelazak je dosta težak. Vrlo često se dešava da
se dve ekipe vrate, a jedna ostane. To je sasvim logično. Obično se pokušava da se napravi neka
druga ekipa za drugu brzinu. Imaš mesec dana da se prebaciš. Evo sad je Notingem Forest
senzacija. Svima treba jedno dve-tri godine. Sad je Fulam stabilan, Brajton je stabilan, Aston
Vila… To su sve Čempionšip timovi bili. Naravno da je frustracija ne igrati Premijer ligu, ali ide se
dalje. Veća frustracija je kad kod nas ispadne Javor, nego kod njih kad Forest ispadne iz lige. Oni
daju sve od sebe, pun je stadion i kad ispadnu publika ustane i aplaudira. Sledeće godine ćemo
doći opet da guramo da vidimo da li možemo da se vratimo ili ako ispadnemo opet ćemo
aplaudirati.„

Nakon Engleske, Jokanović je radio i u Dinamu iz Moskve. Imao je dobru polusezonu, ali drugi
deo nije išao po planu. Tu je i u „vatru“ gurnuo talentovanog srpskog štopera Milana
Majstorovića.

„Sa Zenitom se već godinama niko ne bori za titulu. Bili smo na jesen drugi ili treći. Međutim,
proleće posle zimske pauze nisu bili dobri rezultati i nismo dobro igrali. Veliki je to klub, ali u
Rusiji generalno nema navijača. Moskva ima 16 miliona stanovnika, a nemamo ni mi, ni CSKA, ni
Spartak pun stadion. Možda Zenit ili Krasnodar imaju publike… Šteta je. To su stadioni sa
Svetskog prvenstva. Dinamo je klub koji je stalno u poteri za trofejom. Od 1975. nisu bili prvaci.
Klub je zdrav i ima ambiciju. Teško da možeš da dostigneš Zenit, ali ja očekujem da će uskoro da
se domognu nekog trofeja. Sa druge strane, Majstorović je dete Vojvodine, odatle smo ga uzeli.
Pre 18 godine smo ga poveli da vidimo šta ćemo sa njim. Dečko je dobar radnik, brz je i ima
dobar karakter. Imao je nesreću da je povredio ukrštene ligamente, a sad nedavno je operisao
prepone. On je potencijal da bude reprezentativac. On je karakter i izaći će iz tih povreda. Vratio
se iz jedne i igrao je jako dobro. Mislim da će biti spreman za pripreme.„

Za kraj, neizbežno je bilo i pitanje za reprezentaciju Srbije. Nismo hteli da pričamo o tome da li će
jednog dana biti selektor, jer to nije korektno prema Draganu Stojkoviću, ali je Jokanović
prokomentarisao rezultate „orlova“.

„Generalno, mislim da je dobro da postoji neki kontinuitet. Da se ne menja trener svakih šest meseci. Sad mi možemo da pričamo koliko ima ekipa na Evropskom prvenstvu, ranije je bilo i prvenstvo sa osam ekipa. Mislim da su bile dve grupe. Tad je bilo mnogo teže nego sada sa se plasiraš. Uvek kad dođu velika takmičenja dođe do velikog naboja i očekuje se ne znam ni ja šta. Mi nismo na velikim takmičenjima doneli ono što se tražilo, ali uvek je dobar kontinuitet. Koliko je ko zadovoljan, nezadovoljan, simpatičan, nesimpatičan, to je druga stvar. Imati selektora na duže staze je za mene pozitivna stvar. Vraćajući se u neka vremena, bio je (Ivica) Osim i nije uspeo da se plasira na Evropsko prvenstvo. Bila je utakmica Jugoslavija – Engleska na ‘Marakani’ je bilo 1:4. Nakon toga je bilo Svetsko prvenstvo gde smo bili peti. Da si prošao Argentinu… Posle toga opet se otišlo na EP. Tako da taj čovek je imao kontinuitet. Posle toga je sve bilo godinu i po, šest meseci.. Na kraju, staviš nekoga da je institucija da bude selektor ‘iks’ godina. Pa i ako ne ode na to Svetsko prvenstvo, nek’ ide na to Evropsko„, zaključuje Jokanović razgovor sa ekipom Engleskog fudbala.