Ne, ovo nije finale Liga kupa

Danas se po prvi put u istoriji za jedan trofej u finalu bore Pep Gvardiola i Mikel Arteta, a iako se taj pehar zove Liga kup, njegov značaj velik je kao da je Liga šampiona. Jer, učitelj želi da se uvuče svom učeniku u glavu i podseti ga da je tu gde jeste jer je zaslužan barem malo i on, a s druge strane, učenik želi da pobedi ne da bi pobedio NJEGA, niti da bi osvojio konačno bilo koji trofej, već da bi poslao što bi Englezi rekli „statment“.

Trofej u Liga kupu bila bi Artetina poruka – da, tu sam, trpim godine kritika i sada krećem da osvajam sve.

Do sada, Pep i Mikel sastali su se 16 puta, Gvardiola ima čak devet pobeda, a Arteta samo četiri.

I ne treba da vas podsećamo kako je Arteta do poslednjeg kruga vodio na tabeli, kako mu je Pep topio te prednosti i krao titule. I to će danas biti u glavi svakom navijaču Arsenala – nije bitno da ih pobedimo zbog Liga kupa, već da znaju da je ovaj put drugačije i da nas neće stići.

Kaže Duća „daj samo tu Premijer ligu, neka izgubimo sve ostalo“ i to će potpisati svaki navijač Arsenala. Ali potpisom da Siti danas pobedi, mogli bismo da dobijemo i tog jednog malog crva, pred novo „finale“, 19. aprila na Etihadu kada će Siti ugostiti Arsenal i možda uhvatiti poslednji voz zvani – Titula.

Pep je možda i pod većim pritiskom, ali u tim svojim „mind fuck games“ to neće nikada pokazati. Na dobrom je putu da i ovu sezonu završi bez ijednog trofeja, a zamislite da vam je neko rekao da će Gvardiola vezati dve godine u kojima se hvali da je podigao samo Komjuniti šild? Tako je. Prvi put bi počele priče da je „gotov“ i da je njegovo vreme prošlo.

A to je najveći strah svakog navijača, ne Sitija, već lika i dela Pepa Gvardiola. Objektivna je bojazan da Pep nikada neće biti kao pre, ne zato što ne može da se prilagodi modernom fudbalu, već što i dalje teško pronalazi i pobeđuje – Sebe.

I zato, danas u 17.30, ne navijamo samo za Arsenal ili Siti/Pepa, za prvi trofej u sezoni. Navijamo za ono što taj trofej donosi, znači i kakvu poruku šalje.

Ko je u Novom Sadu, neka skokne danas u kladionicu Soccer na okupljanje Engleskog fudbala. To je samo dašak onoga što Duća sprema u Šidu negde već možda i krajem aprila ili početkom maja, kada dobije i to „treće dete“, koje 22 godine čeka da izađe i ugleda svetlost.