Pepov ego veći od Sitija, Klopov nije od Liverpula, epilog – Slotovo razmontiranje mašine

Pep Gvardiola nikada, ne u Mančester Sitiju, već u karijeri nije bio nadigran kao što je od Slotovog Liverpula.

Nemoć. Jednom rečju je ono što smo videli u najvećem delu u Pepu u porazu od Liverpula. Redse smo već dovoljno hvalili i posle Real Madrida, ovaj meč sa Sitijem je samo potvrda da su ubedljivo najjača ekipa u Evropi ove sezone i pozicije na tabelama u Premijer ligi i Ligi šampiona su samo male potvrde toga.

Ali, šta je sa Pepom?

Deluje da bi ovo mogla da bude njegova oproštajna sezona, kao što je i trebalo da bude. Umnogome, sve podseća kada je odlučio da napusti svoju Barselonu, samo što je to tada učinio posle četiri sezone, duplo kraće nego što je sada u Mančesteru.

Najpe, ovaj utisak je zbog činjenice da igrači više ne reaguju na njegove zahteve i ne odgovaraju na njegovu taktiku. Možda ne zbog toga što ne žele da ga slušaju, već nisu sposobni. Pep ih je doslovno mentalno iscedio. Povreda Rodrija samo je zagrebala do srži problema, a onda su se odjednom kao domine porušile – De Brujneove godine, Gundoganovo gubljenje po terenu van svoje pozicije, loš odnos sa Edersonom koji tinja još od letos, odsustvo krilnih igrača, sa sve Halandom u napadu koji je stvoren za igru po bokovima. Ukratko – Pep je došao do kraja.

I sada ima dva izbora, da prizna sebi da je pogrešio – ili što nije otišao na vreme, ili da je precenio svoj odnos sa igračima ili da na zimu i leto osveži tim. Ovo poslednje je zapravo dokaz da krivicu ne priznaje do kraja i da mu ego ne dozvoljava da tek tako ode. Kada ne ide.

A upravo je zato otišao iz svoje Barselone.

Podsetiću vas na to proleće. Aprila 2012. godine, kao aktuelni šampion – Španije, Evrope i sveta, Gvardiolin tim je igrao i dalje ubitačan fudbal. Ali, gubio je previše. Istina, da je posle tri vezane titule predao Murinjovom Realu tron, koji je osvojio tada rekordnih 100 bodova. Ali, Barselona je u prvom delu sezone već izgubila titulu pošto je remizirala u gostima sa Real Sosijedadom i Valensijom, pa sa Seviljom kod kuće, a praktično je sve bilo gotovo posle prvog poraza od Hetafea u gostima krajem novembra.

Problemi su nastavili da se nižu kada je David Vilja doživeo težak prelom noge u decembru, zbog čega je ta sezona bila završena. Za one koji su zaboravili, Vilja je bio ključan za Pepov sistem, on je bio napadač na levom boku, koji je pomagao kretanjima i golovima da Leo Mesi postane ono što jeste u godinama koje su dolazile i prethodile – najbolja lažna devetka ikada.

I onda je došao taj april. Barselona je 21. čekala Real Madrid koji je u tom momentu imao +4. Znači, Barsa mora da pobedi da bi ostala u trci i prišla na bod. Ali, odmah posle te utakmice, 24. aprila sleduje i revanš polufinala Lige šampiona sa Čelsijem, posle poraza od 1:0 na Bridžu.

Pep je već u tom periodu izgubio kontrolu u svlačionici, igrači nisu bili sposobni da izdrže njegov pritisak, pa je recimo tako Đerar Pike bio u sukobu sa njim i kako je priznao, tada je želeo da napusti klub.

Real Madrid je slavio na Kamp nou 2:1, a i Čelsi se provukao, posle 2:0 za Barsu, nekako su sa igračem više stigli do 2:2, onim golom Fernanda Toresa u nadoknadi. Mesi je pogodio prečku iz penala za 3:1, i Pep je posle te utakmice saopštio da odlazi na kraju sezone, sledećim rečima:

• Osetim da je pravi trenutak da odem. Igrači su dostigli sa mnom svoj zenit i mentalno su iscrpljeni. Mogu da nastave istim putem, ali ne sa mnom. Ovaj tim ima veliki potencijal, osvajaće još mnogo trofeja, ali osetim da sa mnom više ne mogu.

Možda je tako nešto trebalo da uradi i sa Sitijem, ali nije. I sada gledamo Pepa na konopcima, njegov tim koji više to nije, već skupina igrača koji kao da ne treniraju zajedno. Sve ono što je krasilo Sitijev tim više ne postoji. Sve oči su uprte u Pepa, i igrača i navijača i javnosti, svi čekaju da izvede neku novu magiju, ali deluje da je to u ovom momentu nemoguće.

Lično sumnjam da može da vrati Siti tamo gde je bio, da će od sada pa nadalje biti pod pritiskom koji do sada nije osetio ni u karijeri, a kamoli u Engleskoj.

A što se tiče Liverpula?

Nisu osvojili titulu, Arsenal je opasan i vrebaće do kraja, ali, jesu najjača ekipa i najveće iznenađenje posle odlaska Jirgena Klopa.

Mogu sve – da se brane, da napadaju, da igraju na kontre, da igraju presing, da se povuku u niski blok. Da drže loptu, da je po potrebi i nemaju, a da stoje stabilno pozadi. Ne vidim manu ovoj ekipi, kako na terenu, tako i van njega. Slot je dobro skautiran i to je dokaz Liverpulove veličine.

Klop je osetio trenutak da ode, Pep nije i rezultati su stigli na naplatu. Slot je razmontirao mašinu i na tržište lansirao nešto možda i bolje. Ali, tek je počeo.