Top 5 utisaka posle LN – Srbija kakvu želimo, Vlahović, Leskovac i neki novi klinci

Fudbalska reprezentacija Srbije završila je takmičenje u grupnoj fazi Lige nacija.

Remijem sa Danskom, Srbija je propustila šansu da se plasira u četvrtfinale i odmeri sa najboljima u Evropi, ali će u nastavku takmičenja igrati baraž za ostanak u A diviziji sa nekim od drugoplasiranih timova iz B divizije.

Generalno gledano, utisci su više pozitivni nego negativni, a mi izdvajamo pet najvažnijih posle ove jeseni.

Zalaganje i realizacija

Ova stvar je pod broj jedan. Vidno smo energičniji nego na Evropskom prvenstvu. Neki će to povezati i sa blagom smenom generacije, pošto nema Dušana Tadića i Sergeja Milinković-Savića, koji su do ove godine bili nezamenjivi u timu. Zaista su borbenost, energija, trčanje i zalaganje gotovo u svakoj utakmici bili na visokom nivou, a to naša publika voli da vidi i više ceni. Ekipa zaista deluje nekako kompaktnije, taktički odgovornije iako je je to, kao i uvek, još daleko od naših nerealnih očekivanja. Uz zalaganje kao veliki plus, nažalost kao minus dolazi realizacija. Stvorili smo i više nego dovoljno prilika da postignemo barem jedan gol Dancima. Uz to, dali smo samo tri gola na šest utakmica i taj segment moramo da popravimo.

Plasman veoma dobar

Da vam je neko rekao da ćemo u dvomeču sa dželatom Švajcarskom osvojiti četiri boda, da ćemo ostati neporaženi od prvaka Evrope i imati šansu da se pred svojim navijačima borimo za drugo mesto, posle onakvog EP, svi biste se verovatno smejali. Ako pogledamo igru na EP i rezultate u LN, onda je jasno da smo napravili iskorak. Grupa je bila veoma, veoma teška ako se uzmu u obzir i rezultati poslednjih godina i tradicija koja nam nije ležala sa Švajcarcima i Dancima. Jedini žal ostaje što nismo pobedili Dance, to bi zaista bio šlag na torti, a bili smo još kako blizu i realno smo zaslužili pobedu po svemu prikazanom u Leskovcu.

Vlahović kakav nam je najpotrebniji

Možda se mnogi neće složiti, ali Vlahović mora da bude lider ispred Aleksandra Mitrovića. Igre u Saudijskoj Arabiji utiču na fizičku spremu i Mitrović bi mogao da pravi možda mnogo veću razliku kada bi ulazio u poslednjih pola sata. Protiv jačih rivala igra sa dvojicom napadača bi mogla mnogo da nas košta, ali verujemo da su toga svesni i u stručnom štabu. Vlahović je odigrao jednu od najboljih partija u dresu reprezentacije, iako nije postigao gol. Imao je nekoliko opasnih šuteva, Kasper Šmajhel je pokvario da bude MVP i da nas odvede u četvrtfinale. Usput, Vlahović je većinu tih udaraca stvorio praktično „sam“, posle dobrih solo prodora i osećaja da se ubaci u pravom trenutku u prazan prostor. Nakon što smo izrazito strahovali u septembru i oktobru da nešto ne štima između njega i selektora, dobili smo odgovor da ne moramo da brinemo i da je Vlahović gladan uspeha u reprezentaciji. To moramo da iskoristimo u 2025. godini i na putu ka Mundijalu. Mitrović bi mogao da bude u ozbiljnom padu u 2026. i zato polako moramo da se okrećemo Vlahoviću.

Neki novi klinci

Aleksa Terzić se baš lepo nametnuo i deluje da mu pozicija levog vingera prija. Osim što je dao gol, mogao bi da bude rešenje u igri u oba smera i da bude standardan u kvalifikacijama za SP. Andrija Maksimović je dobijao pomalo minutažu, on je mlad i pred njim je karijera i sigurno da će biti važan šraf. Lazar Samardžić je konačno dobio značajniju ulogu, ali je i dalje tih i objektivno od njega očekujemo još više, mada nije lako obuti kopačke Dušana Tadića i odmah ga zameniti. Za kraj, tu je i Kosta Nedeljković koji će vremenom u Aston Vili sigurno još više napredovati i biće veoma dobra opcija u rotaciji sa Andrijom Živkovićem kada nam budu potrebni drugačiji profili. Ne smemo zaboraviti ni golmana Đorđa Petrovića koji je u ovom prozoru možda bio i naš najbolji igrač, pa je jasno da će Predrag Rajković biti na velikim mukama da zadrži status prvog golmana. Dobili smo neke nove klince u koje možemo da verujemo na duge staze.

Leskovac kao u rukometu Čair

Možda kapacitet stadiona nije dovoljan, ali je atmosfera na stadionu Dubočica zaista sjajna i ovog puta. Navijači su bliži terenu, utisak je da mogu da naprave veći pritisak i da se atmosfera oseti mnogo više nego na našem najvećem stadionu. Leskovac zaslužuje da dobije neke utakmice u 2025. godini, da stadion bude pun, uz veliku podršku sa tribina. Setimo se samo kako su rukometaši uvek bili domaćini u niškom Čairu, upravo zbog atmosfere na tribinama.